ajme gospe moja... šta se nisan bogato udala? kojega vraga mi je tribalo finit skule i radit, a? mogla san se lipo bogato udat i bit uzorita rvatica.

Danas umirem pod teretom kartušine. Hrvatska je definitivno birokratska zemlja koja kartušinom komplicira poslovanje. Bože dragi, prosvitli naše nadležne, sve su zakomplicirali :(

napisala je danas xvii na oni facebook i nada se da je zaradi ovega neće doč uapsit... a baš je tako, e... nisan ništa lagala, ma ke, e...

od jutros najranije se bavin kartušinom. to vam je svitu moj samo za danas izgledalo ovako nekako:

najprvo san izbrojila sve ča smo ovi misec radili za veterinarski zavod split da moren judima poslat račun jerbo je danas zadnji dan miseca. onda me tokalo notavat ti račun (ne moren oko tega nikoga zaposlit jerbo kad su u pitanju ovakve stvari triba moj potpis)  i poč ga poslat preporučenon pošton na njihovu adresu (ne moren ni oko tega nikoga zaposlit jerbo kad su u pitanju ovakve stvari virujen samo sebi). narafski, sve je to u sklopu jednega projekta ča ga financira europska unija, pa ti posal nije u sustavu pdva. e sad, mi jesmo u sustavu pdva i da ne daj bože izdajen račune brez pdva tokalo bi me poč u pržun. ovod se čini iznimka na način da se uz račun za knjiženje prilažu posebna rješenja/dopisi/ugovori ča su jopet posebno ovjerena i danas san to sve skupa samo slagala uza ti račun i fotokopirala a i jopet me je umelo. nikidan san tu svu kartušinu bila vazest na veterinarski zavod.

sad će mi neko reč knjigovođa, e... radi li ta peršona šta, a?  jeman ja knjigovođu/računovođu koja čini konte i sređuje hrpe kartušine svaki misec. normalno da radi, pada žena višje s nogu. svaki misec ova država nešto minja u pogledu obrazaca i sl. da nije knjigovođe, odnija bi me đava. no, preslano je, a ča je prislano nije ni maški drago, e... pretjerali su s kartušinom.prikovišje je tega. svitu moj, svaki misec samo oko plaća i honorara gubin (brez rada knjigovođe) nikoliko uri da se sve potpiše, evidentira, isplati. a di je sve drugo ča jedno poduzeće triba evidentirat, a? e sad, danas me se jopet tokalo nač s knjigovođon jerbo je ona još tribala nike obrasce odnit po državnim kapunjerama, pa san i tot tribala stavljat potpis.

kako je zadnji dan miseca, tokalo me i sredit kilometražu za tonobil, to se isto mora, pisat di si i kad si bija i ča si tot činija - ne bi da nan je država dala za tonobil, e... fala bogu, ni država ni partija, kupljeno o' svoga rada. baš san kurjoža, puno bi volila znat je li recimo šjor premijer notaje di je sve odija tonobilon koji sigurno nije vazeja o' svoga rada, a? kakvi su tot propisi, a?

tokalo me sređivat i ugovore s radnicima, sve ča su potpisali evidentirat, one ča još nisu potpisali sad triban činit da potpišu i reka bi čovik neš ti, ali kad jemaš ugovore o djelu već si štuf (najštufija san tot ča mi za 100 kuna koje dan radniku, država pita još toliko - dobro ste pročitali, davanja su 97%), a kad se pojave još i ugovori o radu, a oni  povlače i kartušinu sa mirovinskog i zdravstvenog, pa kartušinu ča je firma dužna vodit, pa pusta fotokopiranja zaradi miljardu brojeva, pa ispisivanje brojeva koji se tot javljaju...

grrrrrrrrrrrrr još nismo za danas gotovi, ovo je višje za ispalit... dođe mi da jedan misec stavin na balancu svu kartušinu koja prođe priko firme, pa da to objavin ovod.

šta ću sad, a? a ništa, gren još pisat kartušinu, nima mi druge, neće niko za me, e. ostalo mi je još nikoliko listova sredit, teplo se nadan da ću smoč force za to danas finit, a navit ću jednu pismu da mi bude bokun lakše, e... jerbo da nije pisme dalmatinske i mora, čovik bi teško izdura... 

evo taman da ću finit ovi tekst kad zvoni telefon. neka me teta za neku anketu pita:

- koje ste godište? 1972

- naobrazba? magistar znanosti

- da su sutra izbori za sabor, bi li izašli? ne

- koju stranku simpatizirate? ma mrš teto, ti i partije, molaj me na miru s tim kriminalcima ča žive na mojoj grbači, gotovi smo odma s razgovorima - poklapan slušalicu...

o političarima ćemo pričat, je kako da ne,  još mi samo oni fale, nakon ovoliko muke danas, a mislin se kako je ovo još bija dan kad mi je sve s ton nesritnon kartušin išlo glatko.

ma kad se bolje promislin, ajmo ča pivat, nastavit ću sutra s ton kartušinon, radnicima, svin ča je preostalo, niman višje volje za danas, e...

e... jutros smo malo bili trošit pineze moje firme oli da buden preciznija bili smo u radni posjet sajmu croatia boat show 2009. 

šta se radi na sajmu, a?

e... triba se javit onima ča ih već znate, a triba upoznat i one ča ih još ne znate. triba vidit lipe brode i brodske makinje, bokunić bacit joko na njih, sinjat ča jema novega. triba onima ča ih upoznate dat vizitku jerbo ona tome i služi, nije da se drži u škafetinu, ma ke, e...

triba učinit slike za www.xvii-online.com . triba bokun i guštat.

jesmo li sve to učinili, a? narafski da jesmo, uvatili smo vrime brez oblaka i bilo nam je jako dobro.

evo niki litrati oli slike. guštajte! za one ča žele poč ćemo još reč da je karta 50 kunića za radni dan, a 60 za vikend te da sajam još dura (do 05.04.) i da je na splisku rivu...  

Sunseeker

Nada i Croatia Boat Show 

konjske snagice 

Nada i Croatia Boat Show 

Split i Croatia Boat Show 

Split i Croatia Boat Show 

kolege inđinjeri iz Rijeke, novo poznanstvo , ugodno je bilo proćakulat, www.oreco.hr

još čuda teknike, volvo penta, more se nač kod www.navaboats.com, Nautika Centar Nava nam je staro poznanstvo, za njih smo odavno radili

e, sad, ča ženskica ka ja  čini među brodskin makinjama, propelama i sličnin čudima, a? e a, inđinjer san, to mi je dil posla u Parametar doo, pa mi je itekako zanimljivo bilo bokunić zabost nosić među makinje, propele i svu tu latu, gvožđariju i sve slično ča se tot more nač. eto, sad sve znate, e... 

Nautika centar Nava jema i ove duple brodiće, zovu se katamarani, jemaju dva trupa, na njima komodno more litovat i dvi fameje... 

Split i Croatia Boat Show 

hehe, ovo je toliko jeftino da priporučan odma poč kupit , dobit ćete lipu barku za malo pinezi :) 

drveni brodić uvik volin vidit   

ove bandirice stvarno šesno vijore, baš su mi se svidile... 

ako ste kupili štagod i zatriba vam je i još i autić, evo dobre prilike... 

viđene su i kućice putujuće, cijena oko 40 000. kunića, a? ma ke? eurića, e... 

e... mislin da bi mo ovako nešto sasvin dobro moglo doč za vrime kad buden u penžjunu i kad ću najvjerojatnije po cilu šetimanu bit na mom Otoku, Murteru. stavit ovakvu kućicu u kakvu pustu valu, ćutit samo more, nebo, maslinu i tišinu. dodat još bokun barke i ako je dobro zdravje, ča ti višje triba pod stare dane, a?

a dok smo još mladi, dok jema force, sigurno se čovik ne bi bunija na ovako nešto: 

i ovako nešto:

ovo je po meni bija najlipši brod na cilom sajmu, fantastičan modri krstaš. dajen mu još čak tri litrata, ali stvarna lipota mu se more oćutit samo ako ga vidite uživo, pa ga lipo pođite i vidit...

jeman li još slika, a? jeman, evo ovod:

http://www.flickr.com/photos/xvii_st3/sets/72157616035817823/

sve morete uvećat klikom oli sajam pogledajte ka slideshow priko ovog linka:

http://www.flickr.com/photos/xvii_st3/sets/72157616035817823/show/

poza sajma smo otišli izist pizzu u bakre i narafski moren zadovoljno reč: bija je ovo jedan skroz dobar dan... kako me toka radit za danas, gren pomalo ča, posal zove, a kad malo još zatepli doč će na red i More.

e...

jedan je istaknuti  sveučilišni profešur počeja kumpanjonstvo s općepoznatin poduzetnikon ča je narafski poduzetnik na rvacki način i koji doduše nima fakultet, ali onih životih vakulteta jema deset. ma šta deset, a? sto, e...

a zaradi čega ti savez, a? eee, oba su živila u nadi, profešur je virova da će mu poduzetnik kapnit koju kintu za fakultetsku opremu, a poduzetnik brez fakulteta je bija siguran da će ako se dobro ušteka, dobit diplomu i to ne bilo kakvu vengo počasnu. jerbo,  šta će mu sad po stare dane drugovačija, a?

ovo vam svitu moj pripovidan ka i sve na ovi blog, prima istiniton događaju. narafski, u temu gradu živi i jedna prava pravcata Nada. ona ne živi u nadi, vengo u realnosti.  najprvo je finila fakultet, a poza tega zaradi onih ča jemaju deset vakulteta a fakultet vidili nisu nije mogla nač posal, pa je pokrenila vlastito poduzeće. fala in. danas tako jema i fakultet i posal, a pomalo stižu i pinezi. ništa priko noći, polako, korak po korak, step by step. put napretka nije ni brz ni lak, tamo kamo se isplati poč ne vodi prečica.

ko tu onda najviše jema od opisanih, pitanje je sad? hehe... u kakvoj je poziciji  Nada? ja mislin u puno boljoj od ove dvojice gori opisanih.

da, da, puno lipoj poziciji, svoja je, ne triba joj poč u poduzetnika pitat pineze, a ni u profešura počasnu diplomu. a ko takvu poziciju more platit, a?

jo, lipo li je živit u ovi naš split, pogotovo sa spoznajon da jemaš puno, punooooooo, punoooooooooooooooo....

ekola, gren ča, pozdravljan lipo... veseli i zdravi bili!

25.03.2009

Sat za naš planet (Earth Hour) ove je godine pretvoren u prve svjetske izbore, na kojima se glasa za Zemlju ili za globalno zatopljenje: u subotu, 28.3. u 20:30, ugašena svjetla predstavljaju glas za Zemlju, a upaljena svjetla glas za globalno zatopljenje. Cilj akcije je prikupiti milijardu glasova, što će se prezentirati svjetskim čelnicima za globalnoj klimatskoj konferenciji u Kopenhagenu kasnije ove godine.

Sat vremena za Zemlju počeo se obilježavati 2007. godine, kad je 2,2 milijuna potrošača ugasilo rasvjetu tijekom jednog sata. Već iduće, 2008. godine, 50 milijuna ljudi sudjelovalo je u akciji, a svjetske atrakcije poput Golden Gatea u San Francisku, rimskog Koloseum i Opere u Sidneyu također su bili zamračeni.

preuzeto sa: www.mojaenergija.hr

znači u subotu, u osam i po navečer, utrni letriku na jednu uru, pomozi ovoj bidnoj napaćenoj baloti jerbo smo je samo posudili o' generacija ča dolaze i nimamo je prav uništit tutokompleto, e...

e... ajmo ča jopet bokun zaboravit na probleme, zločesti svit, dišpete, sve ča nas tišti. more bit da je već ova pisma i bila ovod, nisan višje ni sigurna, nima veze, lipa pisma, ovi put gre za jednega ča voli more ka i ja... pripoznat će se taj...

i aj ne žesti se, je li ti bolje dobit pismu, vengo da ti napišen da te šajen kvragu i da ti petajen roge, a?

e...

najprvo pročitajte ovo:

http://www.xvii-online.com/p-antirecesijske-mjere-by-xvii-u-praksi-dil-prvi/182536.html#links

danas su me zvali i bneta čak dva puta, najprvo su nam tili doč spojit drugi komp na net, a kad im je lipo objašnjeno da nam višje takvi kakvi jesu nisu potribni po pitanju neta i da smo im ugovor otkazali te  nasli drugod dobavljaca za  spajanje na internet, onda me je nazva šjor iz službe za korisnike, kaže da je tot niki voditelj, tija je čut ča je to sve bilo... sve san mu lipo ispripovidila, a onda san mu rekla da poza svega toga višje ne želin njanci čut da gren na net priko njih.

pouka: kupca u svakoj branši pa tako i ovoj  možete zadržati dosljednošću, točnošću, korektnošću, pristojnošću, vridnim radom. najgore je kad pođe ča dugogodišnji kupac, znan... kad dugogodišnji kupac pođe ča, znači da je jema itekako dobar razlog zaradi čega je diga sidro. kod takvog odlaska obično nema povratka, pa brezveze trošite vrime, nemojte nas višje zvat, vratit vam se nećemo, e... za svoje pineze kofi pijen tamo di je kofi dobra i di je konobar pristojan. sve drugovačije o' tega višje ne dolazi u obzir.

e...

kako se judi privuku, a?

na ovo pitanje odgovor još niko nije da, pa teško moren i ja, ali ča višje živin sve višje mislin da niki zajednički interesi (bolje rečeno zanimacije) ipak tribaju postojat među judima. ne može ako onoga drugoga ama baš ništa ne zanima o' onega ča zanima prvu peršonu, ma ke, e... vridi i obrat, e... narafski, ako baš sve volite isto, onda tot neko laže i to obično čini zaradi nekoga šporkoga interesa. jerbo da dvi peršone vole sve isto, e, tako, tako ne more nikad bit. zaradi čega, a? e zaradi tega jerbo nima dvi iste peršone na ovemu svitu. bog nas je sve učinija različitima i baš zaradi tega je svak poseban. zato, budi svoj(a)!  budi ono ča jesi!

gren reč još koju rič o' interesima. jeman  jednega susida ča ga nikad nisan vidila da je izaša vanka sa ženon, idu oni, ali svak za svojin poslon. kažu da su u sritnon braku. neka ih. zanimljivo mi je kod tih judi da oni pođu vanka, svak u svom điru, ali na isto misto, recimo merjan. susid jema jednu štaciju, susida drugu. i svaki dan tako pođu, ali svak za se... zajedno su kroza sve ove godine jerbo zajednički  interes tot ipak postoji, zove se merjan. virujen da jemaju i još koji, e...

apropo zanimacija dat ću i primjere iz života, najbolje moga:

volin se kupat, barenko šest miseci na godinu san u moru. ne moren zamislit život brez mora. e sad, neki kilavac ča uđe u more svakih  deset godin, a ostalo vrime doma leži na kauču, grinta i skuplja kile, nikako nije moj tip, ma ke, e...

isto tako kad vidin čovika ča jema trideset oli četrdeset godin, a da čini ufufufuf i ama baš sve mu je teško, teško mu se ujutro dignit, teško mu se obuč, teško mu je poč na posal, teško mu je radit, teško mu je živit, sve mu je teškooooooo, uajme, muko moja, daleko s takvin truton o' mene, e... jerbo, kako će takav poč sa menon u prirodu i na izlete, a? zaradi čega sad to, a? e pa zaradi tega ča ja ne sidin doma i ne kukan nad teškon sudbinon, vengo volin poč na merjan, na izlet, mrdnit se iz splita.

trut će vrlo vjerojatno nač nekakvu trutavicu pa će skupa na kauču grintat dobar dil života.

volin olivera, gibonnija, lukija, klape, more proč i stari dobri rock. e sad, eto stigli narodnjaci, ali ne bi fala. cajka nije moj đir.

očemo li se jubitelj cajki i ja složit, a? ni u ludilu, u obzir dolazi samo urbani đir, e...

itd.

ča je još važno, a? kemija. jema je ili nima. kontra nje ne moš. kad postoji, privlačnost je jača o' iti jedne sile u prirodi, kad je nima ni veli jože ne more izvuč situaciju.

ne virujen judima koji će reč da u njihovoj vezi nima kemije, da se fizički opće ne privlače, ali eto, on bija sam, naša nju da mu jema ko kuvat i oprat bičve, pa su s vrimenom izgradili niko poštovanje i eto oženili se... je, je... ma ke, malo morgen, e... kemije triba bit, brez tega ništa o' sriće.

a pinezi, a? pinezi su bitni za priživit. dobro, i za ugodnije priživit. slažen se, e... pinezi nisu srića, ako jubavi jema, pinezi more bit i manje; ako je nima, nije dosta ni takujin bil gatesa.

jučer gledan niku mater i čer isprid izloga zlatarije. čujen kako mater svituje čer da o' čovika ča je š njon u vezi izvuče šta je moguće skuplji prsten, a neka joj lipo kupi još i kadenu, rečine, bračolet. napravila mater čeri cili popis, tribat će budući zet s kuferon izač iz te zlatarije, e..

lipo. odličan odgoj, odlična uputa za daljni život sa čovikon kojega bi njena čer tribala volit, a ne mu gledat izvuč ča je moguće višje, e...

mučin, činin kuco. ko san ja da sudin? samo u sebi promislin kako to ne more bit srića i pođen ča. nisan dil takvoga svita. jerbo, jedno su interesi oli zanimacije, a drugo je interesenština. razlika je bitna, ali nismo svi isti. jema onih ča jemadu štumika, pa s nekin koga opće ne vole žive zaradi interesenštine. bit će je tako živila i mater te male, pa sad tako odgaja i čer.

 more, brodovi, split - svi litrati by xvii, uvećajte klikom. 

e... slikano večeras, nazire se i croatia boat show u daljini kod lučke kapetanije, valjda je zaradi tega i brod na litratu br. 2 vezan u splitu, a ne u kaštila... narafski, nadan se da mi marina kaštila neće zamirit ča o temu razmišljan, upa mi je taj lipi brod u joko, a kako za tu marinu moja firma dosta radi, malo san stala i promislila šta je sad, a?

a s kin smo bili šetat, a? e a nećemo otkrit sve tajne, e... ma ajde, moren reč, pa nije to opče tajna kad se bokun bolje promislin, e... danas solo. dikad je tako najbolje. niko te ne pila, niko te ne turpija, ako koga trefiš, dobro trefiš, ako ne i jopet dobro, moš komodno gledat i povonjat more, slušat mužiku jarbola, sinjat ko je odrišija brod, a kome je osta vezan za kraj. vidit kome je kaić vezan za krmu, kome leži na provi, a ko ga je odnija u dvor o' susidovog rođaka, izvižitat ko je otiša na ribe i tako to; brodovi ti uvik štagod zanimljivo jemaju ispripovidit, e, a ako greš s nekin šetat, onda obično slušaš tu peršonu i neka je i skroz normalna, pristojna i uvu ugodna, ne ostane vrimena i pacijence za brodove. aj, navit ćemo još malo mužike, gre jedna dobra pisma, pozdravljan svih najlipše, a jednoj peršoni ča redovito čita ovi moj blog i ča je, narafski o' milja - a da kako drugovačije, a? nećemo valjda o' nemilja, e... - zovemo zvir zvirska,  gre i obavijest da je mu bili brod, koliko san ja vidila, dobro; provon vezan za kraj, jušto onako kako ga uvaženi šjor uvik i veže. litrati i mužika su narafski tot da se rekuperate o' brksija u prošlon postu, e...

e... ova hdzova vlast u trogiru mi je baš odlična. guštan ih slušat i vidit.

znate li čemu služe pučka učilišta, a? ne znate, a? aj, probajte doznat...

ovo je još bolje vengo govor na 19. obljetnici hdza ča san ga pustila nikidan ovod...

zalaz by xvii, uvaćeno jučer s moje ponistre

e... sićate se kad san ono vazela laptop, jema temu već niko vrime. onda san tila da nam b-net za ured uz fiksni net koji smo već jemali riješi i bežični za laptop. oni mobilni nimaju, to su riješili drugi, ali ovaj bežični za domet oko 30-50 m jemaju i sredit će. obećali su nam 23.02. 2009., kad je potpisan zahtjev za tu uslugu, sredit bežični net u roku o' maksimalno dvi šetimane (tjedna). do danas ni m o' modema koji je triba arivat, a kad san nikidan zvala njihovu službu za korisnike da pitan šta je s tin, sasvin uredno i fino su mi tresnili slušalicu, to nam je fala za višegodišnji korisnički status.

jesan li još njihov korisnik, a? za internet jesan još koji dan jerbo smo vrime za ovi misec platili unaprid, a o' idućega miseca dajen kune drugome. za cable tv san još uvik ostala kod b-neta jerbo to radi, oko tega zasad nismo jemali probleme.

eto, lipo san rekla, na snazi su antirecesijske mjere by XVII, šaljen ča sve ča se ne ponaša profesionalno. za svoje pineze moren birat di ću popit kofi, pa ću je pit tamo di su prema meni pristojni i di se uredno radi.

bit će tega još, nije s ovima kraj... ma ke, e...

e, tako ti je to, u životu jemaš jednega čovika (oli ženu - kako ko) kojemu uvik sve praštaš, tot istrpiš i progucaš sve one riči ča o' nekoga drugoga ne bi njanci u ludilu i je, je, ši, pariš šempja. pita te svit: zašto, zaradi čega, a?! e... jerbo, tot ne moš puno birat, tako je kako je, srce o' svega jače je i to ti se čovik moj zove Jubav. kad je drugovačije nije jubav, vengo računica.

pisma. za koga gre, a? e a znat će taj, budite brez brige... e...

iz jutranjeg đira by xvii, slikano mobitelom, klik za veće

ajmo ča još navit i bokun mužike, pa neka ovo bude jedna lipa nedilja... guštajte!

e...

ovih dan gledan bokun moje privatne i poslovne konte priko internet bankarstva i odlučila san nike stvari minjat.  uvodin pojačani red, a red će dovest i uštede oli  šparanje. dakleM:

- najprvo, niko me neće nervirat, ko me nervira a čeka da ga plaćan, odnosno da priko mene štagod zaradi, poč će ča. meni je moje zdravlje najvažnije i niko mi ga višje neće ugrožavat. ko oče za mene radit oli mi bit dobavljač za neku uslugu oli proizvod triba bit pristojan. da, da, dobro ste pročitali, sve ča su nepristojni minjan, neke i nešto već jesan. moren birat, niko i ništa na ovom svitu nije nezamjenjivo kad je posal u pitanju, pa oču pristojne i kulturne ljude. ako je prodavačica na trafici prema meni neučtiva, višje joj ništa nećem tot doč kupit; isto vridi i za nabave, dobavljače, radnike, cili svit.

- ko bude štrapalo, ko ne poštuje rokove, ko traći moje vrime glupostima i monadama, ko mi nudi nešto nekvalitetno oli preskupo isto gre ča. nikakvo štrapanje višje ne toleriran. prvo štrapanje odma nosi crveni karton, dosta je bilo žutih.

 - ovih dana sve pomno gledan i tako će ostat do kraja moga života, između dva proizvoda/usluge iste kvalitete, prednost će dobit jeftiniji i onaj di su pristojni ljudi.

- neke stvari jednostavno višje opće neću vazimljat i to ne zato ča se za to nima, vengo zato ča mi višje nisu o' interesa. neke nove proizvode i usluge ću uvest.

- ča je sigurno, a? sigurno je da se na popisu novih troškova neće nač partijska članarina o' njanci jedne partije, a da ću samo još povisit kriterij u svezi i glede stručnosti i sposobnosti. doli podobnost, živila stručnost i sposobnost!

ekola, to su antirecesijske mjere by xvii , ovo mora dat učinak koji želin.

e... danas mi se dogodilo nešto jako lipo i posebno. može se dogodit i vama ako povirite do fotokluba u marmontovoj - jema krasna izložba ča će durat do 25.03.2009. poljica kroz fotografije, autor mirko beović. krasno je, povirite, guštat ćete! ulaz je ka i uvik besplatan.  

poljica by mirko beović

http://www.croatiaboatshow.com/

znači, još malo pa će sajam brodi i nautike. to je stvarno posebna manifestacija i ako ste tih dana u splitu, obavezno je vižitajte. narafski, masu svita će učinit i puste kilometre za doč. sajam dura od 28.03. do 05.04. 2009. i virujen da će i ove godine bit dobar.

e...

da nima onih ča mito primaju, ne bi bilo ni onih ča mito daju. to je ka i s drogon, da nima narkomana, ne bi bilo ni dilera. mito je općepristuna pojava u rvackoj. zaradi tega ča ne dajen i ne priman mito, sve me u životu gre sporije vengo druge ljude. mučin se, čekan file, jopet se mučin, a ča se tiče nikih mojih ustavnih prava znan da ih nikad brez mita neću ostvarit. mito i mićenje mi je nešto odvratno, ali masu svita tako rješava sve svoje probleme, s obzirom koliko je država i pravda spora, nije im se čudit.

priča mi tako jedan susid prije nikoliko godin da mu niki podstanar neće da izađe iz stana kojega jema u drugi dil grada, žali se, grinta. dura to, kako mi kaže, već godinama. trefin istoga susida poza par miseci, pitan ga kako je, je li se išta prominilo i tako to... jeeeeeeeeeeee, reče on meni i sad već ostajen deštuko jerbo znači da ipak nešto jema o' pravne države u državi rvackoj, e... neka, neka. lipo. ma isto mi vrag ne da mira i pitan bokunić za detalje, ka da kako je prošlo i tako to. ma kakva pravna država, ispriča meni susid istinu - diga je kredit, podmitija lika i ovaj je izaša iz tega stana. danas mu u temu stanu živi čer.

e sad mi je pala na pamet i štorija kad je tu njegovu čer tribalo upisat na fakultet. mala nije loša, nisu joj ni ocjene bile katastrofa, ali eto, pritisak, juriš, svi oče baš tot. sićan se da mi je susid onda ispripovidija da je bokunić podmaza jerbo da to nije moglo nikako drugovačije tot proč. mala je finila fakultet, a ča se tiče ispita, ne sićan se da mi je spominja mazanje i podmazivanje, reka mi je bija da je da samo za upis, ali masu puti se čuje o' drugoga svita da i tot jema mazanja i podmazivanja.

znači čer moga susida danas jema di stat i jema fakultet jerbo joj je ćaća bija domišljat i dobro se prilagodija uvjetima života u lipoj našoj. vjerojatno bi to jemala i da nije bilo mazanja, ali sporije.

a radi li? e... najprvo je čekala i kako nije tila provest život u čekanju, ćaća je jopet malo turnija i danas moremo reč, ši, mala radi. ovi moj susid sve to otvoreno priča, nekako mi se po njemu pari da je mićenje postalo normalno i da onega ča ne miti još triba i sram bit.

a jema li u moga susida unuka, a? jema. jema ta njegova čer maloga sina. još je malešan i sad di š njin kad otac i mater rade, a? pa jemaaaaa vrtić, normalno, a di drugo. a je li problem dobit vrtić za dite? - pitan ja nikidan susida. ma je, ali riješilo se to, kaže. sad već čekan da mi i jopet ispripovidi kako je iša u mazalačke akcije. moran vam reč da me odgovor baš iznenadija, ove godine je maza drugi dida, o' oca o' maloga otac, a on će dogodine ako bude potribe. eto, tako je dobro proša, jedan trošak manje. pozdravimo se i ode on sav sritan jerbo mi je ispripovidija kako je ušpara, a ja sva nesritna jerbo je 21. vik i volin svoju zemlju, jerbo mi je 36 godin i pitan se na kraju: a jesan li životna pi*da, pitan se i jesu li mi mater i ćaća životne pi*de kad mi cili život govore: čerce, ništa neće uteč, samo pošteno, višje vridi čist obraz vengo išta na svitu itd. razmišljan, ne, nisan ja pi*da, mislin da moji ipak jemaju prav. ja moren i brez mićenja pa tako i gren, a neka svoje pineze sipa životna pi*da i mona.

jerbo ča to znači podmitit za recimo dobit posal, a? ko mu garantira da ga za misec dan neće i jopet doč pitat mito? poslin će ga pitat svako po ure, e... itd.

ovakvih primjera jema mali milijun, rvacka je sad takva kakva je, mito je općeprisutno, ali neće moč vječno ovako, ono ča ne valja će i propast, pri oli poslin, e...

----------

ovi post je, ka i sve na ovom blogu, notan prima istinitim događajima.

grane smo na vjetru, by darko rundek

 Šuma by XVII

e...

bila san pozapodne u plodine kupit štagod za život i rad. u kolica nije ušlo:

• ništa ča je slatka goluzarija oli bomboni, čikolate, bajadere, pašte, bobići, mandulati
• ništa ča je slana goluzarija oli krekeri, slani štapići, inčunići,
• ništa ča je kisela goluzarija oliti salate o' obotnice, muzgavaca i sl.

nima goluzarija o' njanci jedne vrsti. stop goluzarijama. a šta smo onda vazeli? sok, meso, jogurt i mliko, kruv, frute oli voće, verduru oli povrće i još nike higijensko-sanitarne potrepštine. sad ste kurjoži znan. evo špijat ću vam, vazela san recimo sredstvo za očistit laptop, pa sredstvo za očepit lavandin pa nikoliko paketi tariguza i tako to. jeste još kurjoži, a? niste višje znan. ajmo ča dalje. zaradi čega nima goluzarija, a? recesija, a? jo, pa oli nama, poštenome svitu ča živi o' svoga rada nije recesija otkad znamo za se, a? a baš tako, puvali smo na socijalizam, i je, jemali smo prav, nije valja, ali ovo ča sad jemamo je da zaradi onih ča viču: jemamo rvacku rečeš: bože čuvaj rvacku. znači recesija otkad znamo za se, naučija se višje ovi naš čovik na to. ko višje o temu i priča osin onih šempji ča side u saboru. zaradi čega onda nima goluzarija najprvo u kolica, poza tega u portapak i nakraju na škanciju o' špajze oli u frižider, a? neki će se sad sitit ćire blaževića pa će reč: a ko će vazest čikolatu koju reklamira ćiro, tribali su tot na reklamu stavit koju zgodnu mladu žensku oli momka, možda i niku šesnu dicu, pa bi ta reklama još i natantala koga da vazme tu čikolatu, ali ovako, uajme, e... dobro, znan jema i dorina, jema i milka, nestle itd. ćiro mi gre na nerve i nećem vazest tu čikolatu, ali neću ni druge. nima goluzarija i točka, e... evo, tako mi recimo gre na nerve i cila propagandna mafijaška štorija o' tele2, nikako nije po mom guštu. nekad je tako i t-mobile jema iritirajuće reklame sa zdenkom i njegovom mamicom i nekako mi se pari da su takve reklame i odbile kojega kupca, mene onda sigurno jesu. doduše, sad drugi mob. jeman na t-mobile, a prvi mi je i dalje na vipnetu. uređaji i tarife su skoro ionako svugdi ista pašta, pa dajte, barenko koju dobru i normalnu reklamu složite - ona bi tribala privuč novog kupca i zadržat starog, a ne strašit svit i tirat kupce - to je naime osnova marketinga. vengo di smo ono stali, a? je, goluzarije, znan. nima ih, e... a je li mi se štagod dobro oče izist, a? ši, narafski. zaradi čega onda nima goluzarija, a? eeee..... dan je sve duži, sunce sve češće, još triba bit samo bokunić strpljen, jemat još samo bokunić pacijence i onda će počet nešto ča puno, puno volin. ča, a? kupanje, banjanje, sunčanje, plivanje. e... počet će i durat će, e, oče, ja se uvik počnen kupat tot negdi oko kraja četvrtoga, početkom petoga miseca i onda produžin sve do jeseni, znan digod i do jedanaestog miseca. jeste li sad skontali zaradi čega nima goluzarija, a? dijetaaaaaaaaaa, eeeeeee... triba skinit koji kil, e... ja san, recimo, odlučila skinit jušto 3,5 kila i mislin da ću onda bit jušto po miri. za to skinit nima izist ništa lipo za večeru, nima tamanit goluzarije, a jema trkat po merjanu, gledat u balancu i pazit ča stavljaš u kolica, e... eto, tako je kako je, tješin se samo da niman prikovišje viškova, samo 3,5 kila, pa će to doč na svoje. a onda ćemo očale na joči , noge u more (alo, zaradi čega niman na ponudi tega smajlića, a?) i narafski reč: ništa mi neće ovi dan pokvarit!

a proliće, a? ča se mene tiče ja njega i jesen uvik spojin s liton, tako je najbolje...

sličica iz prirode by xvii, zvončac, slikano danas

e... jo ča vrime leti. danas jeman jedan datum - jušto 11 godin jema da san diplomirala. a šta jema novega kod XVII  poza 11 godin, a? evo za sve kurjože:

- di san?

živin i radin u splitu, more bit da mi je More i prikovišje značilo, pa san ostala tot di san i bila.

- di radin?

radin za sebe, tj. u poduzeću ča je 100% moje (www.parametar.hr).

- šta radin?

radin dobar dil inđinjerstva, uz to surađujen i s jezičarima i to me veseli, da san u kojoj državnoj firmi, sigurno ne bi bilo toliko mogućnosti.

- jesan li zadovoljna?

na ovo pitanje ćemo reč: gre, ali uvik more i bolje... jerbo, baš tako, uvik more i bolje, e...

- šta se još dogodilo u ovih 11 godin?

magistrirala san na istome fakultetu di san i diplomirala.

- šta još?

konačno jeman i vozačku, pa sad i vozin. nikako mi se nije dalo poč na ti vozački, uzlinija me po tom pitanju život u centru, ma eto, riješilo se i to jema nešto višje o' 6 miseci.

- šta vozin?

renault twingo, novi tip, oduševija me taj autić.

- oču li se kandidirat za poteštata (oli gradonačelnika) ili za pricidnika države?

haha, sve trčen, ne bi da mi pamet smeta...

- ciljevi za budućnost ?

 živa, zdrava i sritna. to je sasvin dovoljno.

a kako danas izgledan? evo jedan litrat o' nedilje, znači prije 4 dana.

 

e...

jutros san vazela u ruke  jedne foje. zovu se BIZdirekt.

to su foji za jude ča ih interesira posal, biznis i poslovne teme. vidin to je tek krenilo, ali jeman tot šta pročitat, pari mi dobar časopis, nadan se da će opstat. cijena? BESPLATNO. bit će da se financiraju o' reklama.

u te foje san našla jedan zanimljivi intervju s prof. dr.sc. Slavicom Singer, profešuricom Ekonomskog fakulteta u Osijeku.

izdvojit ću nikoliko rigi ka citat.

"Poduzetnici trebaju prestati misliti da je uspješna strategija u tome ako uspiju platiti kasnije. Lanac kasnijeg plaćanja , od nekih poduzetnika prepoznat kao dio uspjeha, negativna je stvar. Kako izbjeći probleme vezane uz nelikvidnost? Poduzetnici tu ne mogu učiniti mnogo, ali mogu inzistirati na disciplini plaćanja."

ovo ja uvik govorin, nije uspješan oni ča viče da je vodeći a svakome duguje, vengo oni ča plaća radnike, račune, poreze i sve obveze i to na vrime. s prvima sve višje svita odbija radit, druge svak oče za poslovnoga partnera i poslodavca.

danas ću jopet ponosno reč da uvik uspijen naplatit poslove koje smo odradili (za one ča ne znaju moje poduzeće je Parametar doo), da uredno plaćan i radnike i račune. oni ča nama uredno plaćaju su dobrodošli i jopet, a one ča su probali činit monade oko plaćanja računa smo poslali ča.

neka traže budalu koja će im radit mukte, ja nisan ta.

e...

jeman rokovnik i u njega notajen SVE. tot se pišu sastanci,  sve privatne i poslovne obveze, dica ča stižu na poduke,  ostale stranke, firme u koje triba poč radit, firme kojima triba poslat ponudu, faze tekućih rmanjih  radova , ali i onih većih radova ča se zovu projekti - dokle se došlo, šta se zaključilo itd.

ne zakašnjavan jerbo u ti rokovnik uvik gledan i vodin računa da ispoštujen rokove i dogovore.

jeman mobitel i na njega mi arivaju i telefonski pozivi kad nisan u uredu. redovito se javljan kad me svit zove, a ako se ne stignen javit dok zvoni , nazoven čin uvatin vrimena. jeman i drugi mobitel kad je prvi isključen - neću se sakrit o' ciloga svita, oni ča me baš tribaju nač jemaju i taj broj.

jeman i škatulu o' kompjutera, služi mi za radit, ali priko nje komuniciran i sa sviton, na poštu nastojin odgovorit, čitan sve to dosta često. sad san nabavila i ovu prijenosnu da more svugdi poč sa menon.

znan da san savjesna peršona i da to u rvackoj opče nije dobro bit. zaradi tega ča svoje obaveze izvršavan, šta se na telefon odazivan, ča poštu čitan i ča ne nagomilavan obaveze vengo ih rješavan, masu puta mi se dogodi da mi svit reče: blago ti se, pa ti ništaaaaaaaaa ne radiš.

je, baš mi je lipo, za mene radi tamo niki nevidljivi rob koji ne triba njanci nešto izist, a pinezi mi sami stižu.

kako san obrazovanje smatrala bitnom stavkom u svom životu, onda san lipo i finila skule.  narafski, obrazovan čovik brže uči, na temelju onega ča zna lakše se uklapa u novo, intelektualna znatiželja je kod njega razvijenija, a poslove obavlja puno lakše o' čovika koji nije o' te vrsti, pogotovo ako osin svoje struke jema i informatička znanja te znanja stranih jezika.

kako svoje obaveze rješavan obrazovanin mozgom, narafski da me gre lakše. i sad, svako malo ti se javi neko ča reče: blago ti se, pa ti ništaaaaaaaaa ne radiš.

je, baš mi je lipo, za mene radi tamo niki nevidljivi rob koji ne triba njanci nešto izist, a pinezi mi sami stižu.

radin, narafski da radin, samo san našla svoj bokunić mista pod suncem u području znanja, a šta se u rvackoj radnikom smatra samo oni ča kopa  i facom samo oni ča šverca, e, to, to ja teško moren prominit.

zato ću lipo i ovod, na ovi internet priznat:

ši, xvii cili život gušta, a pinezi sami stižu. probajte i vi lipo tako, zaradi čega ne, ča ne bi vama pinezi stizali, a?   

e... i tako iako je danas tribalo poč na put, litrati niman. dan je lip, ka stvoren za put, a sve se ispritumbalo, prominilo.

danas san najdalje bila do solina.

bit će bolje drugi put, poći ćemo narafski, jema dana.

vengo, kad već nima litrati, ajmo ča navit malo mužike.

Otvori mi svoje dvore

Pitat ćeš mi oči da te cilu vidin
Da se za nevera sav u tebe sklonin
Pružit ćeš mi libar, tvoju rič da slidin
Pitat ćeš mi jubav da ti je poklonin

Bit ćeš za me uvik ona tvrda stina
Ča mi život kroji, ča mi sidro čuva
Dilit ćemo svitlost dok je loših vina
Grijat ćeš me tilon dok je sna i kruva

Otvori mi svoje dvore
I iznesi vino, kruh i sol
Nek se s nama ljulja more
I podili posteju i stol

I daj mi još svoga zlata
Svaki uzdah svaki Božji tren
I otvori širom vrata
Da u tvome krilu počinem

Da ti dane svitla ne posipjen tek cvićen
Sve najlipše riči po tvom glasu štiman
Priko cile vale ime tvoje pišen
Od tvoje san vire i kad zabeštiman...

e... znan da vam je o' zadnjega videa došlo grubo u štumiku. i meni je, e... zato ću sad stivat ovod jednu lipu pismu da moj blog ne bi bija misto di će se svit strašit, e...

evo, baš pakujen stvari, tribala bi sutra poč malo van splita ako vrime bude bar donekle normalno.

pisma jema veze s putovanjem, a svi koji mi se tribaju javit moredu to komodno učinit na mobitel oli e-mail, teknika je uvik oko mene.

a di se gre, a? e a pomalo, vratite se jopet, bit će valjda koji litrat, sve ćete doznat, zasad uštekajte zvučnike i guštajte. 

e...

a koji me je djava tira da završin 'vakultet pa da danas 'vako patin u zemlji rvackoj, a?

evo zaradi čega volin dotura ivu višje vengo najbliže svoje, iđemo dalje, čin budu izbori trčen glasat za adeze, odma u 6 uri ujutro, e... obavezno pogledat cili video, jema tako puno lipih besida. baš mi je žaj ča nisan sidila odma u prvi red, kraj miništra primorca.

ovu lipu sliku san našla na netu.

stivat ću je ovod prigodno.

sritan dan žena!

e... po otvaranjima izložbi i promocijama i ne gren baš često, rađe čekan koji dan pa povirn na miru ča jema jerbo me slike, litrati i libri istinski zanimaju. ritko me koja čunka more činit da stignen na promociju oli svečano otvaranje. arijana čulina je umjetnica zaradi koje se svakako isplati malo poč i u konfužjun. glumi dobro i piše dobro i kad se sve to spoji jemate odličan događaj oliti kako se danas moderno reče event. sigurno ćete se nasmijat, čut o našen životu svagdašnjen na ovin prostorima na jedan krajnje duhovit način koji gađa šta bi rekli sinjani u sridu. i to jušto, e...

jutros san bila na promociji libra kako sam postao faca autorice arijane čuline, detalj san uvatila aparaton.  ovo je knjižara na dnu pjace u split. moren vam reč da je bilo odlično. autorica je najprvo predstavila libar, a poza tega čitala ulomke i davala posvete. 

a sam libar, a? vazela san ga, narafski, virujen da ću ga guštat čitat. danas me je po nikoj povlaštenoj cijeni doša 99 kunića, a darovali su i još jedan š njin. inače dođe 119 kuna.

to je priručnik za modernoga čovika, čovika novoga doba. kako na korici libra piše tot se moredu nač detaljnje upute kako privarit, ukrest, kako postat "poduzetnik" omiljen u društvu i među ženskama. autorica je lipo rekla da je to zapravo uputa kako o' pizduna doč do tajkuna. glavni lik je bija čovik koji je eto živija pošteno, čista srca, jema umjetničkog dara, ono, urbani tip. ka takav je narafski bija pizdun. onda je uveja promjene u svoj život i posta čunka.  tražena. bitna. narafski, počeja se bavit i politikon, brez nje se ne more. na kraju promocije san pitala autoricu: a o' kojega je ministarstva naš srećko, a? ma bilo kojega - odgovori arijana i nastavi - oli je opće bitno znanje i sposobnost, pa oli ne vidite da se šeta o' ministarstva do ministarstva, ministarstvo gospodarstva, ministarstvo obrane, ministrarstvo svega i svačega, ministarstvo o' konduta itd. glavno da je ministarstvo, e...

jeman i autogram na početku libra i baš san zadovoljna. bilo je to jedno dobro jutro. a ča je čitala, a? ulomak o' temu kako je do uspješnoga čovika teško doč, kako se ne javlja na tel., kako čini svit čekat, kako glumi veličinu i faraona i kako je to isto jedna o' riceti za postat faca. neću vam ovod prinosit dilove libra,ma ke, e... vazmite ga u ruke i čitajte, mislin da će bit dobar ka i sve ča je dosad notala, e...

e...

ovih dana san se navozala tonobilon, a toka me i još. svako malo uza cestu sviće i cviće, često i spomenici. uza stablo, zid, ogradu, stup. po gradu i van grada. ma sinjala san ja to i prije, ali sad to nekako percepiran iz vozačkog kuta gledanja. znate kako se ja ćutin kad to vidin, a? odma promislin da je baš tot neko otiša u smrt i stvori mi se osjećaj nelagode, to me ometa u vožnji. kako spomenika uza cestu jema svako malo, nelagodno mi je skoro uvik.

narafski, to mi je nelagodno, a neugodno mi je tribalo bit zato ča brez vozačke nisan vozila tonobil i ča su me roditelji odgojili na način da se brez vozačke ne vozi i da je to krajnje opasno i po život onoga ko gre vozit, ali i drugih ljudi. zato ča san tako rezonirala tribalo me je bit sram. a znate di je danas  instruktor koji mi je strašno zamjera ča san došla u autoškolu učit vozit tonobil (po njemu nisan smila smetat i gnjavit instruktora, tonobil me triba naučit vozit brat kojega niman, otac koji, eto, nije vozač, susid, kumpanjo, momak, muž kojega niman, kolega, pošćjer, bilo ko samo ne on, instruktor u autoškoli)? ne znate, a? bog mu da pokoj, ali otiša je u smrt prošlo lito, kako san čula motoron. ostavija je za sebon ženu i četvero malodobne dice. vjerni čitatelji ovega bloga znaju da san minjala autoškolu i položila vozački u drugoj.

znan da je njegovoj fameji teško. svakako je teško i drugin judima ča su nekoga izgubili u prometnoj nesreći. stavljaju tot cviće, pale sviće. ma sve se nekako mislin, je li možda te matere sad peče savjest pa je tako pokušavaju smirit, a? stavljanjen cvića, a? teško je znan i suosjećan, ali dobra većina takvih smrti je uzrokovana neprilagođenom brzinom i vožnjom brez vozačke. majke i bake bi svom potomstvu tribale izričito objasnit koliko može bit opasna vožnja brez vozačke, to je, naime, puno bitnije vengo veličat vožnju bez vozačke, odgajat potomstvo u totalno materijalističkom duhu i klanjanju tonobilu ka velikoj vridnosti, a poslin, kad se ćaći ukredu ključi i tako otiđe u smrt, činit spomenike uza cestu. svakako, najgore je onima koji su žrtva tuđe gluposti i nesavjesnosti, ali uvjerena san da je većina smrti upravo vezana za vožnju brez vozačke i neprilagođenu brzinu te nabumbljene za volanom. zaradi takvih je toliko teško i opasno vozit.

vozin po znakovima, čak i bokunić višje. dakleM, nisan puž, a stalno me pritiču i to na punoj crti, u zavoju, u tunelu. ne bi da svi voze ženu ča jema rodit u bolnicu.  taj znak je neko tot postavija s razlogom. ako se ograničava brzina, stiže zavoj oli kakva cesta s odvojkom, dolazi naselje i slično.  triba usporit. e, ma ke, ajmo se junačit, pa šta bude. nismo odgojen narod, ma ke, e... slovenija je ušla u eu. nikidan iza mene na cesti slovenac. pritiče me i on, jema jači tonobil i oče brže, dobro neka gre. ma koliko nam janezi ovih dana idu na živce sa svojim monadama, moran reč da je taj janez je bija jedini ovih dana koji je čeka da se stvore uvjeti za priticanje i onda iša u priticanje - isprekidana crta, nima nikoga iz suprotnog smjera, more, daj gas i idemo. ostali, cro oznaka, oznaka zemlje koja nije u eu, pritiču kako je god koga volja, u zavoju, u tunelu, na punoj crti, ma di god stignu. ajte, samo naprid, ja neću spomenik uza cestu, rađe ću doč 15 minuti kasnije, ali doč. taj znak tot nije brezveze, a čemu služi uči se u autoškoli.

spomenici uza cestu mi stvaraju nelagodu, ometaju me u vožnji i mislin da bi država tribala donit kakav propis da se to miče sa ceste. eto, ma koliko se nikima ne svidija ovi članak ja ću ga objavit. neće vam spomenici vratit dicu, tribali ste ih odgojit da ne voze brez vozačke, a kad steču vozačku da poštuju znakove. narafski, u zemlji iskrivljenih vridnosti, moji roditelji koji su mene tako odgojili su bili za svaku osudu i ruganje. a ja ću reč: fala im lipa. ja danas vozin i hodam, uza cestu mi nije spomenik, a bit ću i dalje pametna i ponašat se normalno, pa se nadan da mi neće ni bit.

 e... priporuke...

dobra pisma (upravo slušan): Tedi Spalato, Marinero

dobrar libar (upravo čitan): Goran Tribuson, Divlja plaža

e...

zamislite svit u kojen bi se gravitacijska energija iskoristila tutokompleto. ono nje jema, pa sad da je nač neki način da se dobro iskoristi, e, ča bi to bilo dobro.

zamislite svit u kojen bi se električna energija prenosila na velike udaljenosti brez pojnih točaka oliti elektrana/trafo stanica. jeman još bolju viziju, zamislite svit u kojen bi se električna energija jemala di nam je potribno, a da nam za to nisu potribni dalekovodi - aj gren hrabro to reč, zamislite bežični prijenos električne energije na velike udaljenosti; na male je već uspilo, to je nedavno učinija jedan naš čovik, ali u jameriku, e...

zamislite putovanja brez prijevoznih sredstava oliti teleportaciju. ajmo bit još bokunić maštoviti, neka se ne putuje samo kroza prostor vengo neka postoji i mogućnost gibanja po t osi olit kroza vrime - narafski naprid i nazad oliti u prošlost i budućnost.

zamislite putovanja brzinama većin o' brzine svitlosti, ali jopet nekako  u skladu s e=mc2 (jerbo ako se ona sruši pitanje je veliko ča bi opće ostalo, e... ) svemir bi se onda moga brez problema vižitat  uzduž i popriko , putovat kroza galaksije, a ne samo tot blizu i moglo bi se ostat živ. zapravo kad se mrvu bolje promislin, moglo bi se postavit i pitanje za razmišljanje - koliko bi dura život uza tu mogućnost?

zamislite život brez bolesti i starenja. di bi to odvelo, a? a zamislite npr. čovika koji more živit brez spavanja, ola ča bi to kojekakve vojske dobro iskoristile, a? a čovika ča mu se moredu regenerirat organi ka ča more gušterici repica, a?

svit o ovome razmišlja, ko zna di će zemaljska balota jedan dan bit.

jeste li mogli zamislit internet, mobitel, digitalni fotoaparat? tega nije bilo kad san ja bila dite. živila san i brez tega, ali danas je ipak drugovačije. kako bi brez tih rješenja, a?

neke stvari ćemo jemat, neke jemamo, neke smo jemali - znate li danas, uza svu tekniku i kompjutere, sagradit piramide ka ča su u egipat? to smo znali, višje ne znamo, možda i jopet doznamo.

jedno je sigurno, bila kriza oli razvojna faza, život će uvik nač put, a izdurat će hrabri, strpljivi (jemat pacijence je poveća životna vrlina) i optimistični. takav oblik života će nadič velike i male katastrofe. zaradi tega se gledan nasmijat kad god mogu. od uva do uva. tako je najbolje.

e...

novi mob. inđinjeru je to ka nova igračka. a šta san vazela, a?

http://www.sonyericsson.com/cws/products/mobilephones/overview/w595?lc=hr&cc=hr

sony ericsson w595 - na gornji link jema detalja i slika.

koliko me doša? 491 kunu s PDVom - jeman s VIPNETom nike ugovore, pa san dobila priko njih tu povoljnu cijenu, inače piza puno višje.

kakav je? ukratko, piva, svira, slikaje, čini filmove, gre na internet, jema video pozive, emajlira poštu, pušta mužiku s radija i još svašta nešto, samo ča i obid ne kuva, svidija mi se na prvi balun - odličan mob.

nadan se da su sad niki manje kurjoži, svako malo je bilo pitanje: a ča si vazela, a? - ne bi da je to pitanje o' nacionalne važnosti, heheh

oče sony ericsson i vipnet sponzorirat reklamicu kunama? ma ke, neće, takve dogovore nimamo, ovo XVII tek onako malo informativno notaje na net, da se zna ča jema za vazest, pošto i tako to...

narafski, kad me zovete i dalje morete čut moj galebe o' olivera, to XVII daje kune da vam bude ugodno čekanje moga javljanja.

e...

iako je vrime jutros bilo očaj i katastrofa,  vozila san twingića i narafski da san ponosna na sebe jerbo san ga danas dovezla do Makarske.

kofi je nešto najvažnije kad negdi stignen, a ova na makarskoj rivi je stvarno bila odlična. još san lipo otvorila laptop i spojila se na net, pročitala poštu, vidila ča jema novega. 

ajmo ča dalje, triba učinit posal. nekog vraga smo uspili, nešto i ne, povodanj je čoviče, a za pegulu smo zaboravili lumbrelu. narafski, jedna pegula nikad ne dolazi sama, nigdi ne vidin butigu da kupin jednu. hmmm, oli nije dosta ča mi je jutros najranije krepa mobitel (dobro je i dura 2 godine, a ništa triba vazest štagod novo), sad još i ta vražja kišaaaa, grrrrr...  murphyjev zakon - jedna nevolja nikad neće stič sama. kvraguuuu. 

kačićev trg u makarskoj jutros by xvii 

pusta makarska by xvii 

riva u makarskoj i šjor galeb, kontraverzna skulptura by xvii

ajmo ča, nima se smisla višje tot močit, vratit ćemo se drugi put. xvii jopet vozi, s biokova se najedanput stvori magla. gusta, ružna, grozna magluština, to plus kiša, ne vidiš prst o' isprid nosa. gospe moja čuvaj nas. vozin i molin se bogu, jo da je izač odavde. u djeliću sekunde vidin trokut. fala bogu da san ga uspila vidit. kočin. kočin. aaaaaaaa, stali smo. "fala ti majko božja" - samo izusti ante. srića da san vidila trokut i uspila stat, neću njanci mislit šta je moglo bit. poza ovega komentiramo, koja magluština, mirakul, ajme, ma da smo znali da će bit ovako ne bi danas ni išli, šta nam je ovo tribalo. vozin dalje, začas smo u omišu, aj, još malo i eto me u splitu. skidan mokre čizme, trpan foje u njih, obid i pravac vip centar, gren vazest štagod.

jesan šta našla, a? a jesan, jednu odličnu spravicu, jopet iste marke i sad je gren ušestat, ča bi rekli personalizirat, proučit di mi svira, a di mi piva... ekola, pozdravljan lipo, stojte mi dobro.

jopet ću navit mrvu mužike... bisno nebo, bisno more, bisni judi... beštimje, rašpe... oče li se nač štagod pitomo, milo i drago, a?

e...

znan da jema kurjožih... ko, šta, di?

šta smo to počeli radit? ono o čemu je nikidan bila rič, a? di smo jemali najpovoljniju ponudu, e, to...

u rubriku novosti na ovoj stranici sve piše...

vižitajte...

znan da će prijateljima bit drago, a neprijateljima narafski neće bit drago. meni će narafski bit drago ako bude jušto tako...

šentada, proliće stiže I., život iz kamena, proliće stiže II., matejuška by xvii

danas sam jednostavno ostavila tonobil o' isprid kuće i protegnila noge do mista koja volin, merjan i matejuška...