split s moga balkona, slikano jučer mobitelom

e... tot mi je danas bilo lipo. svaki litrat morete uvećat klikom, potpisujen sve osin ovih na kojima san ja.

e... vratila san se iz jokera. koji konfužjun, mirakul jedan. to je recesija u rvata. mislin da vise neću poč po butigama do iza nove godine. možda samo spiza, ali butige o' robe, pa čak i libri će čekat malo. šta plodine, šta joker punih kesica san danas dovukla i previše... najbolje ča san vazela je narafski jedan libar šta san ga dugo tila. :)

aj, gren ga obrisat sa popisa želja, rič je o: markus zusak, kradljivica knjiga.

inače san ovih dana vazela svašta, puste robe, borše, desetak libri - to je bilo mimo popisa, štagod za tonobil, štagod za drage ljude, štagod za firmu, štagod za nećaka, štagod za maške itd. i ča se mene tiče škivala san najveći konfužjun, u butige sad gren samo kad baš moran - u šoping me ne zovite, to je stvar koja me ne veseli. draže mi je proštetat uz more...

e... volin kad o' popodneva triba poč u koju firmu štagod radit. pozapodne je nekako manji konfužjun, mirnije je, tiše, bude sve lipše.

znan da ste kurjoži, pa vam gren špijat di smo bili jučer a i u ponediljak.

evo jednega litrata da vam se bude lakše sitit di je to. dakleM, koteksov neboder u splitu.

Koteksov neboder by XVII, slikano mobitelom

ovo san peškala dok san čekala kolegu, diplomiranoga inđinjera računarstva.

e ne moren višje sve radit sama ča se tiče inđinjerstva u moju firmu, pa smo angažirali još svita... ono je nikidan ka ča znate bija natječaj i to je finilo. koga smo vazeli piše na www.parametar.hr , pa vidi djelatnici. zanimljivo je da se javilo dosta nezaposlenih judi i da nisu tili radit jerbo čekali su plaću o' 20 000 kuna. skužajte, ali toliko u buštu ne moremo dat. ne dajemo loše, ali 20 000, ej, mislin da to stvarno triba poč pitat negdi drugdi, možda u politiku, kurvarluk i mafiju... tamo će bit bolje sriće, e...

ipak, nisu svi linčine, jema svita ča već radi prvi posal i oče i još radit, pa san jednega takvoga i dovela da radi i kod mene. prvi posal mu je ujutro, odlično, za Parametar doo onda idemo radit pozapodne.

a di smo bili, a? na 11. pod koteksovoga nebodera ča je u ulicu kralja zvonimira oli u bivšu prvoboraca. ne triba višje objašnjavat, ma znan da znate di je to, e...

ajmo ča vidit kakav je pogled sa 11. poda. to je stvarno nešto fantastično i nećemo bit sebični, ajmo ča tu lipotu podilit sa svitom. 

pogled sa 11. poda koteksovog nebodera by XVII

znači, ako je potriba doč za poslon oli jednostavno u kakvu vižitu, tot jema jedan o' poduzetničkih centara grada splita.

u poduzetnički centar Sanex  smo već bili odavno, on je u split 3 i nemojte ga pomišat s ovim, sad smo ušli u poduzetnički centar Cepos . poduzetnici ka ča znate svoje poslovne prostore jemaju i u poduzetničkim centrima i tako u ceposa prostor jema: Pallium doo Split , poduzeće specijalizirano za knjigovodstvo i računovodstvo (ovo oče reč knjigovodstveni servis), ali i kompenzacije (ovo oče reč da je Ankicu Ćurić ča drži tu firmu puno dobro znat jerbo upravo priko nje morete doč do svojih pinezi kad vam nisu platili račune - kontakt na www.pallium.hr ).

inače Ankica radi za cilu lipu našu, pa joj se komodno javite ma di bili.

fala draga XVII na ovoj odličnoj informaciji.

ajmo ča dalje. rekli smo ča radi Ankica, a sad ćemo reč ča smo mi iz Parametar doo radili u nje. gre ovako: nadogradnja postojeće računalne mreže i apropo tega instalacija operativnog sustava, instalacija softwarea, testiranje,  puštanje u rad...

ovo narafski ne može radit mali o' susida jerbo priko tih računala prolaze knjiženja, plaće, honorari, kompenzacije - dakleM, sve ono bitno i važno ča se zove financijski sektor i ništa se ne smi obrisat, falit, krivo instalirat itd. narafski, o toj mreži i dalje vodimo brigu tj. stojimo na raspolaganju za svekoliku pomoć prema ugovoru o poslovnoj suradnji.

kome triba slična usluga a nima svoga računalnoga inđinjera također nam se more javit, pa ćemo vidit šta se da napravit. za ovo zasad morete računat na područje splisko-dalmatinske županije i eventualno šibensko područje. ajde, more i zadar.

ekola, gre pomalo ča, novi posal zove, još samo da rečen da su sokovi i bonboni o' čikolate u Ankice bili odlični. mljac

pozdravljan lipo!

 e... 

ovih dan se more čut ko je veći ajdukovac, torcida čini kontre poteštatu, arivale su i ovce na poljud, bleji se, čine  se razne monade, sve i svašta, a ja se samo jedno pitan. kad će bit bolje, a?

jerbo, još ka ditetu mi je stavilo šjor biloga u ruke. moja jubav dura o' tih dana i ni mi drago ča nije barenko ka nekad.

video gre za moga ajduka. pogledajte ga do kraja, vidit ćete puno lipih stvari tot i čut ćete kako se to nisu primali goli (golovi).

more bit da bi se danas o' tega moglo štagod naučit, a? 

e...

ova je pisma već bila, znan. draga mi je, pa evo i verzija sa spotom.

uvik jema neko zaradi koga svu volju stučemo, tako da gre za nekoga zaradi koga san svu volju stukla... da jema šta slušat kad usrid noći ušteka škatulu o' kompjutera i dođe na www.xvii-online.com ...

jema sve za poč u ribe, by xvii, slikano mobitelom jutros u splitu, klik za još bokunić veće

e... ova slija livo je slikana ovo lito na murteru, a desno je karikatura moje malenkosti koju sam osobno složila na www.facebook.com ( kako? jemaš joči, uši, kapu itd. svake vrsti pa složiš da šta višje sliči... e sad je li sliči oli ne, ne znan :))

crtan sve i svašta, ali sebe nisan... ( http://xviiart.mojblog.hr )

možda je došlo vrime i za autoportret...

s rive by xvii - slikano mobitelom

e...

jutros san malo proučila svoje jutarnje stvari.

[jema svita ča misli da san ditinjasta. recimo moja mater, pa jedna zvir zvirska itd.]

gospe moja, pari mi se da jemaju prav, pidžama mi je na točkice u sto koluri, pari da san dobila ferše. intimela na kušinu na maške, a jutarnju kofi san srkala na dva načina: bilu kavu iz čikare na kojoj je ofca sa veeeelikim ružičastim očalima, a crnu iz čikare na kojoj je narafski crna ofca.

s obziron da mi je nikidan bilo 37 godin morat ću odma odrast.

to bi značilo da sve o' stvari ča je iz butige o' igračaka triba stavit u kakvu škatulu o' postoli. ma ke,  kad se malo bolje promislin gren reč kašetu jerbo jeman tega dosta, pa npr. š tin u šupu jerbo šufit niman. to mi je narafski žaj učinit jerbo su neke stvari drage uspomene, a neke su plaćene puno skuplje vengo tzv. stvari za odrasle. eto, recimo Paško II. me je doša jušto sto kuna i ne odričen ga se, ma ke, e...

mogla bi uvik stavit i bilu intimelu, jeman ih pun armerun i masu puti ih i duperan. je li to oče reč da onu šetimanu kad jeman bilu intimelu nisan ditinjasta, a kad je koja nacrtana da jesan, a? hm? nisu mi kriteriji utvrđivanja u slučaju intimela baš sasvin kjaro, pa onda neću odustat  ni o' nacrtatnih kad su mi došle po ruku, pa san ih stavila na kušin. a šta bi tribalo jemat na kušinu, a? možda lik druga tita oli franje tuđmana, a? a možda poteštat, šjor kerum? bi li bolje na intimelu stavit sliju živoga čovika vengo mrtvoga, a? ši, takva intimela bi bila krajnje ozbiljna, a ja bi priko noći prikinila bit ditinjasta. da naručin jednu? samo ne znan di, e... proizvodi li opče iko išta u ovoj zemlji, a? na ovu gospodarsku sitaciju dobro da jeman ikakvu intimelu, pa neću tražit nemoguće. bit ću sritna s onin šta jeman, bilo oli nacrtano, pa sad koju šetimanu maška, a koju cvitić, friga mi se... zaradi čega bi cvitići bili za odrasle, a maške ne?

ajmo ča dalje... ovce mi opće nisu draga uspomena, one će to tek postat, vazela san ih nikidanu butigu  ka kontru na sve loše ča vidin u ovoj zemlji. ne, lipi moji, ja van nisan ovca da ćete me zafrkavat, ja san crna ovca, pa se neću dat vuč za nos, makar neko mislija da san stavila na nos ružičaste očale... jerbo, to ča činite nije moja štorija, di gre moj film ja uvik uveden red.

ekola, gren ča, možda van jedanput špijan i kakve su mi cavate. za puno kurjože: ne, nisu na paju patka ni mikija pantaganu, budite brez brige, skroz su ozbiljne i odrasle...

finija je jutranji post, spiza i posal zovu (mora se tako jerbo bi drugovačije bilo ditinjasto), jemate pozdrav!

e...

nešto s youtube... dobro je, sviđa mi se, a ča se rundeka tiče na ovu mi sliku puno sliči na nekoga, pa eto, uštekajte zvučnike, guštajte... nada.

e...danas san poza posla bila skupit malo force kraj mora, moran priznat iscrpija me bokunić ovi međunarodni projekt, misecima se već radi oko tega, tribalo je sve to izdurat.

stavila san dlan u more (nevjerojatno je teplo) i odma san bila bolje volje...

sunce je išlo leč, a ribari su odrišili koču i  otplovili put pučine u nadi da će štagod stavit u mrižu... 

poza tega san na rivi dala bokun potpisa kojim bi mi, građani lipe naše, mogli pomoć da kojekakve imberlane šempje ne razdile sve, bokun slovenicima, bokun talijanima, bokun meksikancima, bokun japancima, bokun južnoafrikancima,  bokun marsijancima.

za višje vidi ovod: http://www.dubrovacki.hr/clanak/12979/more-je-kopno-gradanska-inicijativa

odlazak na ribe by xvii

samo jedna rič, da se ne zaboravi...

Vukovar

CAPS - simultano prevođenje za finalni seminar, 17.11.2009. Le Meridien Lav, Podstrana

www.caps-hr.com/
www.parametar.hr

http://www.flickr.com/photos/xvii_st3/sets/72157622823227652/ 

(mirne slike o' danas)

nikidan je prevođenje bilo u hotelu dalmina u splitu

(za one ča nisu čitali vidi ovod: http://www.xvii-online.com/p-ca-je-danas-bilo-u-otelu-dalmina-u-splitu/197501.html#links )

a danas smo bili u otel lav. finalni seminar, pod vodstvom veterinarskog zavoda split, jopet gosti iz terama, slična tematika, ali ovi put bokunić prošireno, štagod prominjeno. zadovoljna san, bilo je dobro.

žene ča su vridno simultano prevodile (sa slušalicama) ingleški i talijanski, a i na jezik su:

• INGRID ČATIĆ
• MARIJANA KRAJNOVIĆ
• TANJA MIHOČ
• MARINA GORETA

konsekutivno prevođenje se duperalo za pitanja, pa vridne prevoditeljice osin u kabinama morete vidit i za govorničkin stolon.

danas je bija i šjor ravnatelj o' Istituto zooprofilattico sperimentale teramo Abruzzo e Molise IZS (  http://www.izs.it/IZS/ ), pa je odgovornost bila i još veća.

e... tonobil mi je bija u servisu, pa san ovo priskočila... latinsko idro 2009. otok murter...

baš mi je žaj.

dogodine bi tribalo poč...

ribari by xvii

split by xvii

e...

ajmo čut dobru pismu i vidit bokun pravega broda, škoje, more... 

e... nisan se samo od šime naslušala pametnih besida jučer, jema tega još, ali stivajen ovod pomalo, na peci bokune... jučer mi je i jedan lik šta se zove kuzma ispriča da more zaradit puno puno, višje vengo ministar, pa ako mu niko ne da toliko, rađe će bit na biro rada. i tako kuzma do sad nima njanci minut staža... kad će ga steč ne znan... obid će ionako skuvat mater dok kuzma ne postane pricidnik države.

------------------

update: 15.11.2009., evo stiga mi je u poruku i komentar o' jednega čitatelja...

Na blogu si osim Šime, dobro opisala i Kuzmu bez minute radnog staža. Neka mu mater za obid napravi paštašutu...

e...

kaže mi danas jedan lik po imenu šime da može zaradit i po iljadu kuna po satu, da ga svugdi zovu, tražen je i tako to... s druge strane  svaki dan gre u jednu državnu instituciju (ustanovu ili kako bi to vec nazvali) u za malu plaću, gleda oglase, šalje molbe...  pitan se šta tot čini? stvarno mi nije jasan. svitovala san ga da otvori firmu i postane bogat kroza 15 dana...

e...

jeman puno posla, ali evo par rigi razmišljanja naglas:

volite li da vas neko laže, pljuje, ne poštuje i čak ucjenjuje? ne, narafski - sad će svi reč. ma šta ti je sedamnaestice ča to opče pitaš, a? a ko bi to normalan volija, a?

ne volin ni ja, pa onda ni ne plačen kad s takvima više ne moran jemat posla. dapače, rečen sritno im bilo i fala ti bože da ih višje ne moran gledat...

može neko i bit dobar neko vrime, recimo uru dvi, oli koji dan, ali kad počne lagat, pljucat, ne poštivat i ucjenjivat uza mene mu više mista nima.

ja eto  tako, a vi kako vam drago...

e... gledala san izbornu kužinu kod mosora. pusićka miša po teči, sve skupa niki paštroč o' balancani, sira i pitaj boga čega još, malo je falilo da me zaboli štumik, ali, e, nju san još jemala štumika gledat, a kad dođu drugi ištekat ću tv. hebrang će me činit da stavin postole i izlipin vanka

e...

jučer san držala razgovore za zaposlenje. kako nisan političar da radnon narodu dajen lažna obećanja, obećala san im:

• da kad rade plaće i honorara jema,
• da to nisu najveći iznosi u zemlji, ali objašnjeno im je da nisu ni najmanji,
• da isplate idu do 15. u misecu,
• da se plaćaju doprinosi, porezi i prirezi,
• da diretura (tj. mene) kad mi tribaju nešto reč oli pitat štagod neće tribat čekat da izađe iz pržuna jerbo da se ja pridržavan zakona,
• da za direturon niko ne trče jerbo uredno plaća račune,
• da diretur jema sidih (fala ti bože jema u butigama i piture) da svi računi budu naplaćeni, da kad radnici rade budu i plaćeni itd., čitajte jopet sve do točke zadnje...

21. vik, triba se posebno naglasit sve ča san naglasila, baš lipo. još smo malo pričali o vrsti posla i zaključili da će se radit, pa ćemo pomalo počet i s tim peršonama...

ćićo (ženskica je) kad zafriška by xvii

nima lipše jubavi o' morske jubavi...

e...

za dišpet lupežima, đeložima, onima ča voze tonobile firmi u kojima im tata radi jerbo sami neće da rade, onima ča voze tuđe tonobile jerbo za svoj neće da zarade, onima ča ih češe sve moje i općenito za dišpet svima ča jemaju problema sami sa sebom daje se na znanje da je danas Paško II. preuzeja vlast u mome tonobilu. ustoličen je i Paško II. mlađi, njegov pomoćnik jerbo došla su gruba vrimena, pa Paško II. ne more sve sam.

Paška II. i Paška II. mlađeg morete vidit ovod  i moč ćete ih trefit samo kad ja vozin tonobil, a kad se tonobil ne vozi, obojica će bit u mojoj borši.

ako negdi trefite Paška I. , javite mi, bit će nagrada.

fala Renault Gašperovu, posebno Davoru Ramiću na svemu trudu.

Renault Nissan Hrvatska pak neću komentirat, oni će dobit pisanu pritužbu na ovi broj šasije jerbo prikovišje se tega već dogodilo s ovim tonobilom ča nije tribalo. tvornička greška na šini vozačevog sica zaradi koje je sic plesa po šini gori-doli i otmica Paška I. (čitaj: nezakonito otvaranje auta od strane nepoznatog počinitelja) su ugrozile i moj i tuđe živote. ovod daklem jema i materijala za pisat kaznene prijave.

e i još nešto, u moju firmu su ljudi jučer dobili plaće i honorare, a bili bi išli s tim i prije da računovođa nije bila na putu. platili smo i Renault Gašperovu rad na sigurnosti tonobila, a platili smo i sve račune koji su stigli na našu adresu - ka i uvik prije dospijeća. narafski, plaćeni su i nama svi računi. u mojoj firmi je red sviđalo se to kome oli ne, pa eto neka pati koga smeta.

poslovni subjekt (konkretno obrt  preko kojega se puno toga može radit) svak može registrirat za oko osamsto kuna. ko oče radit, taj i more radit... čemu trošit vrime na stanja đeložine na druge ljude, toliko pametnoga i šesnoga svita, a pate zaradi đeložine?! svašta. kolika im je onda pamet, a? e svitu moj, ni to dobro. bolje je štagod radit, pa će nestat đeložina na drugoga, e...

u mome twingiću višje nima ništa. eto to će dočekat lupeže ako jopet dođu, jedno veliko ništa, ništa je za te face ča su niko i ništa jel' te sasvin lipo, a i gledan ih sad malo višje, sa svih strana... i neću se škrbat reč puliciji koji su ako ih ugledan, e...

objava za javnost: puštan ča od sebe sve one ča su zaključili da im bilo šta moje, oko mene, od mene i sl. ne valja. ovo je slobodna zemlja i svak more poč di oče. ko me ne voli, neka slobodno izvoli, za nikin neću plakat :)

dakleM, ja gren naprid, ulazin u neke stvari za koje će tribat hrabrost i ko ne može oli neće sa menom, more svojin puten... nikome neću zamirit.

ne, neću se kandidirat za pricidnika, ma ke, samo gren u puno tega novoga šta će narafski  i pripast neke (tako obično biva kad se gre u novo), ostat će samo hrabri, odvažni svit, oni ča moredu izdurat i ča se neće odma ukakit u gače o' straja.

 u mislima by xvii

danas slikano mobitelom na spli'skoj rivi

e... gledala san sinoć ono balanje sa zvizdama. jedan šjor je stavija zelenu leptiricu, zeleni šudar mu je virija iz džepa, zelene rukavice na ruke. namistija je kolet, ali i poveći smiješak () i idemo, zabala je pun životne radosti.

radost je jednostavno izlazila iz njega, prštala na sve strane i nije mu opče bilo bitno ča mu žiri nije da najveće ocjene, on je gušta i to se vidilo. 

mora bit da je čovik sritan ča se rišija onih ča su ga gledali kroza pineze.

jerbo, oni/a ča te voli, voli tebe, a ne pineze i svitu moj, čin neko počne pitat pineze i to za luksuze i počne mislit kako neće radit, vengo će arčit i bolje da pođe ča.

ne znan samo ča takvi misle? da je neko možda infišan u njih, a? a ko to puca o' sriće ako mu je kraj njega peršona koja bi samo vazimala, a ne bi radila, trudila se, e... čista interesenština, a? e, samo malo makan more volit tako nešto, kad takvi pođu ča triba proslavit, zabalat, a pineze je bolje dat humanitarno unicefu i drugim organizacijma takvog tipa oli štagod slično.

osin ovih promišljanja jeman i dva litrata (nimaju veze s tekston, ali jemaju s stađunom ča dura, pa neka ih), klik za veće 

kolure jeseni by xvii

e... uvelo lišće, jesen, jedanaesti misec. je da je vrime škorpiona (mars, pluton) i da sam ta, ali jema i jedan prolitnji znak istog vladara (mars). mora bit da san slaba na taj znak. jeman energije jerbo da niman ne bi mogla u zadnji pet dana radit od 7 ujutro do 8 navečer (evo malo prije san finila s poslon, zadnje san učila dicu letriku), ali kojom energijom pršte ovnići, e to, to mi je super. pogotovo kad se idu pravi važni i karat (ovo oče reč: svađat. e to, baš to, da ne bi kogod mislija ča drugo, e). uajme, onda mi ih je posebni gušt gledat i  nekako su mi najzahvalniji za tu aktivnost, nasušnu potribu ovod u dalmaciji.

evo jedan ovnić, gospe moja, koji glas, koja energija, gušt ga je čut. e pa uprite u botun i guštajte svitu moj, gren ča, triba malo i odmorit, skupit forcu za sutra.

e... ovih dana kroz moju emajliranu škrabicu je prošlo toliko tega da se višje i pitan jesan li baš sve uspila upratit. nevjerojatno, ali u svu tu poštu, letere, dopise, upite, dodatke, privitke itd. niko višje ne pita kako ste, samo posal emajliraju. poza tega odma zovu i pitaju je li stiglo, a? ne znan samo kako smo u doba socijalizma živili brez tega, stvarno mi nije kjaro. kad je sve nosija pošćjer. kako ste ga opče dočekali, a da niste umrli o' priše a? ča je najgore komp mi je po cili dan uštekan i tu nesritnu poštu čitan ka neki kompjuterski manijak. samo stiže i moran čitat stalno jerbo ako po ure nisan u toku, gotovo je, finito, više  ne znaš di si, moren propustit i po nikoliko iljada kuna oli koju super važnu informaciju... čovik višje ne more ni reč: ekola, ovo san finija, protegnit ću  sad malo noge, gren učinit đir priko rive oli do otela marjan, ono, kurjože proćirit ča čini poteštat, kako napreduju radovi oko tašelavanja buža i tako to. sist ću negdi i popit kofi, e... ma ke, ako to učiniš, čin si obuka jaketu i izlipija, zvoni mob i odma te pitaju: jeste li dobil mail? taj vražji mob meni sve to prima i na se, tako da odma moren reč ši, jesan, ali virujte mi, tlaka mi je ćorit navrj tega, odgovorit ću kad se vratin u ured. e ma ke, priša mi je, priša. uvik priša. i šta sad očete, a? da laptop stavin u boršu i baš svugdi gren š njin, a? na kraju san ponediljak, utorak, sridu, četvrtak provela skoro cili dan u uredu, ča posal koji je tribalo odradit, ča mail, ča posal koji je tribalo dogovorit itd., zaključila san da mi je tako najjednostavnije. vengo mislin se, a ča bi svi ča emajliraju da me recimo dovatila prajac-gripa oli gudinska gripa, a? ča bi da me vrag odnija, a? ča bi da san otišla na havaje (meni dosta i do murtera) i odlučila ne uštekat to vražje škatule dva dana, a? a ča san se kandidirala za pricidnika države (neću, ma kakvi, pamet mi ne smeta, ali hipotetski rečeno), a? ko bi onda reka ši jesan i evo odma ću odgovorit, pustite me samo dvi minute da pročitan šta ste mi napisali, e... jerbo ne moren vam pisat odgovor dok ne znan ča ste mi opče notali, e...

laku noć, na mailove koji stignu noćas ne odgovoran do ujutro. fala ča i usrid noći pišete za posal, čitan tek ujutro - štufalo me višje. puštite me da se odmorin barenko nekoliko uri. svi, brez iznimke.

e...

sve i svak pri oli poslin uvik dođe jušto di mu i je misto.  švere neće stat mirno,  miču se, čine tik-tak i naprave posal. katkad jednostavno vrimenu triba dat da učini ono ča jema.

mudrosti by xvii

e... dobre  san volje, radi se, sve se praši od posla,  jopet puno radimo za međunarodni projekt, a di mi je još inženjerstvo, šefovanje, traženje novih judi...  konfužjun je, odlično, uvik govorin bolje da posla jema, vengo da ga nima, e... ko radi taj i zaradi, danas nam je platija vet. zavod split, prije dospijeća (pohvala za taj čin), bit će u mene i ovi misec plaće i honorari prije 15. o' miseca. toliko o mojoj firmi koja, kako su mi niki došli reč, propada, hehe... rekli oni, ma im ja nisan virovala.

more bit da ce jedan dan bit i bokun barke u mene, sve narafski od propasti, pa cu poč na more. neka me zagrli...

e...

dan je počeja s kišon, gnjilo, a još radin... evo jedna dobra slija za utjehu. kad se mrvu bolje promislin, ma moren nastavit i ujutro, sve ovo ča me još čeka more se napravit i ujutro, ono, oko 7 uri, prije vengo počne zvonit telefon.

more by xvii, klik za veće

vengo, sad ćemo malo koristit popularnost ovega bloga.

gre ovako:

ako jema inđinjera računarstva koji bi volili doč s nama radit, moredu se javit na ovi natječaj. od jutros smo neke ponude već i dobili, tražimo, koga zanima i ko zadovoljava uvjete neka nam se javi, a ko bi i inače tija u nas radit, more se javit na trajni oglas ča je na našem webu.

eto, tako se kod nas angažiraju ljudi i ne triba obadavat priče rekla kazala, vengo oni ča ga interesira rad triba poslat CV i ako ga vazmemo vridno radit radit jerbo kod nas je mjerilo vridnosti rad, rad i rad...

a jema li kod mene rodijaka, a?

znan da ste kurjoži, e... gren bit poštena i priznat: ima i to jako puno, moja firma je  puna rodijaka i netjaka, tot je teški nepotizam.

napravili smo dubinsku analizu svakog obiteljskog stabla svake fameje o' svita ča je tot i zaključili da postoje čak 1 mater i njena čer i čak 2 rodice, ali  te dvi šinjorine  nisu u rodu s prvim nepotističkim parom. nevjerojatno, ali istinito, nisu ni dovele jedna drugu, vengo san prvu dovela ja davne 2007. kad san stavila natječaj da tražin profešure i nikad nisan zažalila, dapače, svaki dan zafaljujen bogu da ta peršona tako krasna i tako vridna postoji i da san je uspila nač priko tega natječaja, a ova druga je došla priko jednega ka kontakta tj. zna je jedan naš zaposlenik, pa smo je vrbovali da dođe kod nas. da, da i to radimo, vrbujemo i to je jedna o' metoda kojom se zapošljavaju ljudi.  

dosad mi se pokazala sasvin dobrom i šinjorina rodica od ove moje vridnice tj. i rodica je vridnica, mora bit da jemaju sličnosti i po toj rodijačkoj liniji i izgleda da taj nepotizam opče i nije toliko loš. nadan se da san i ja njoj dobar šef.

eto, hehe, kako vidite jema nepotizma, tako je kako je, ali s obzirom da je ovo privatni sektor, izgleda da nepotizma jeman i prikovišje i evo duboko san se zamislila navrj te činjenice... obrazi su crveni. ups.  

ubuduće dobro provjeravan rodijačko-netjačke veze, pa ako tega bude u izobilju, morat ćemo nešto poduzest. samo još ne znam šta, ali sinit će mi već nešto.

za danas mi je sinilo da ovod stivan još samo malo sunca koje san slikala nikidan, evo još jedna slija za utjehu u danu koji nije počeja s puno sunca, ali danas smo stavili natječaj, pa će valjda izrodit kakvo vridno sunce koje oče radit.  

more by xvii

crveno by xvii- slikano jučer, danas me tokalo puno radit

e...

budin se najranije, danas je radni dan. narafski da s posebnim guštom skačem iz postelje jerbo u radu je spas. oli to niste znali, a? 

doručak i idemoooo. otvaran vrata ureda, uf, trenutno ne radi net. nima veze, jemamo mi spajanje i priko sticka oli net II., čitam postu, praznin emajliranu škrabicu.

poza tega radi net I., jupi, dođe mi da odma zabalan ples radosti.

toka me zvat puno svita. najprvo renault nissan hrvatska - uf, to je bilo bokunić bučnije, a sve zaradi tonobila. onda zoven renault gašperov split, tot su fala bogu zdrave pameti, pa se da pričat lipo i šesno.

poza tega je na redu vet. zavod, vidili ste kako smo nikidan za njih radili simultano prevođenje.  u međuvrimenu smo im preveli i brdo teksta, pa sad triba vidit di smo i kud smo sa tin, a i dogovorit puno tega za ono ča gre ovih dana tj. za dalje jerbo s njima smo trenutno u velikom konfužjunu o' posla. je da su državni (za sve državno smo uveli obustavu dok država ne uvede red oko plaćanja državnog), ali radili smo im otprije, pa eto njima nastavljemo. inače, oni su nam do sad sve uredno platili, nadan se da će tako i nastavit. od državnih ću svakako pofalit i hrvatski registar brodova - odlični, sve su nam račune platili prije dospijeća, svaka im čast. narafski da ću takvu stranku i jopet primit.

poza tega zoven računovođu, tekući poslovi, dogovori.

narafski, u međuvrimenu stižu mailovi od vet. zavoda, novi materijal za rad, pa se javljan ekipi koju toka radit oko tega, ni manje ni višje vengo 5 svita ovi put sms-an, emajliran, zoven itd. jopet zoven i vet zavod.

nisi reka keks i eto pozapodne, sve sta san stigla je obidvat i nastavljan radit.

cilo popodne komp i ja. danas me tokalo nesto radit u power pointu a i jopet za vet. zavod. kako je sve to skupa ogromno po količini MB, nikoliko puti san duperala jumbo mail. korisno, vidi ovod: http://jumbo.iskon.hr/

pogled na sat i vidin da je osan navečer prošlo. lipo. skroz lipo. a počeli smo u 7 ujutro.

danas mi je 5 godin staža u Parametar doo.

jubilarnu nisan dobila, briga šefa za mene, fešta se nije jemala kad organizirat. sve ča moren je stavit ovod štagod crvenoga - kažu to je kolura pobjednika, bit će valjda bolje za deset godin.

e.... navit ću i svit voli pobjednike, neka malo te pisme... jerbo, da nisan bila vridna i ovih 5 godin radila, otišla bi i ja i firma u prdac. fala svima koji su mi pomogli da je stvorin ovakvu kakva danas je tj. onima  koji sa menon u njoj vridno rade i čine sve da svakin danom bude sve jača i bolja. fala i onima koji su me popljuvali i rekli mi da ću propast, da ništa o' tega, da su mi ideje brez veze, neka i takvih, zašto ne, nisan dukat da se svakom sviđan, e... dakleM, fala prijateljima i neprijateljima, a posebno fala šjor N. - on mi je sa svojim izjavama apropo posla bija posebna inspiracija da danas napišen ovaj post, ovako opsežno i temeljito. 

[firmu san osnovala 17.09.2004., radit se počelo 02.11.2004. kroza ovih pet godin ljudi su priko nje zaradili iljade i iljade kuna, niko nikad od radnika nije bija na minimalcu, svi i sve uredno plaćeni/plaćeno, računi naplaćeni, nima blokade, nima nelikvidnosti, daje se i humanitarno kad se god more... za prvih pet godin nije loše iako je moglo i bolje (uvik more bolje), ali jema dana čekan tek 37. rođendan.]

prigodno - pogled put neba by xvii, klik za veće

e... doša je. studeni. novembar. misec u kojen se život i smrt isprepliću tako lako. misec u kojen san rođena. ljudi koji su rođeni u ovom misecu obično osjećaju / predosjećaju puno višje o' drugih ljudi oli ča bi rekli jemaju intuiciju, špurijus. koliko to pomaže kroza život, a koliko smeta, a? a kako kad i ovisno o jačini špurijusa, e...

more bit da bi masu puti bilo lakše činit fintu da ne vidiš, da ne ćutiš, da ne razumiš, da ti nije kjaro i ne samo činit fintu, vengo bilo bi ti stvarno lakše da stvarno nisi jema pojma o ničemu, e...

zapravo, malo kad ćeš oćutit dobitnu kombinaciju za loto, uglavnom to nije to, ćutiš druge stvari. naravno,  dobro je oćutit dobro, ali šta kad točno znaš da neko ne valja, da je loš, osjetiš to ka i beštija, ali ne moš reč brez dokaza, jemaš tek špurijus.

kako bivan starija počela san se odma micat od takvih ljudi ma koliko to nepošteno parilo, nima veze, baš me briga. jerbo, kad god nisan slušala svoj špurijus, vengo ipak virovala onome za koga san osjetila lošu vibraciju, obavezno sam doživila loš postupak poslin. zato sad bižin dok mi je na vrime, to oče reč bižin odma, prije vengo bude kasno.

eto tako je, sviđalo se to kome oli ne, takva sam, rođena u misecu u kojen se život i smrt isprepliću tako lako, meni je puno višje stvari  kjaro vengo ostalin ljudima, neke se razumom opče ni ne mogu objasnit, ja to jednostavno osjetin i to je to.

kako znan da jema kurjožih ča povire ovod, evo i kako me gre život:

• čitan: warwick collins, muški zahod , provokativan naslov, zar ne?
• za obid san izila: plodove mora i manistru, a mislin kako ću izist i: puding o' čikolate. nije loše, a?
• posal:  još nisan dala otkaz, sutra jeman jušto pet godin staža u Parametar doo . prijateljima će bit drago, a neprijatelji će patit, ali to i oču.
• još uvik mi puno znače neki judi i mista, beštije, ali puno tega san i prikrižila, zaboravila, postalo je sasvin nebitno u životu mome.
• čekan: Twingića koji je još u servisu
• za 37. rođendan šta stiže želin: virovali oli ne niti jednu materijalnu stvar, ne triba mi ništa, za sve moren zaradit, oču  samo mrvu mira i dobrih judi oko sebe.

na dobro vam doša 11. misec... ne bojte se, nije toliko strašan ka ča pari, e...