2004., link na post

2005., link na post

2006., link na post

2007., slikano danas, prije nevere

e... jema nikih mojih jubavi ča duraju i ča će durat dok me jema.

jedna o' njih su plaža ovčice. u splitu, narafski.

ekola, gren se ražentat o' soli. jemate pozdrav!

 slikano jučer, na merjanu, by XVII, more još malo veće pa kliknite

e... čitan jedan libar već duže vrimena. razmišljan pomalo o svakoj riči, a jema i dva dila pa mi gre mrvu sporije uz brdo posla i obaveza. to ne znači da je loš, dapače, dobar je...

evo par rigi iz drugoga dila:

"Pomišljala sam kako žene mogu sve što i muškarci: raditi, zarađivati, biti odvažne, čak se i boriti i umrijeti s dostojanstvom. Ali jedno ne mogu kao muškarci: ne mogu brkati ljubav s onim činima što ih muškarci nazivaju ljubav."

ako su žene, a ne muškobanje, dodat ću...

libar se zove: Na njenoj strani, a notala ga je Alba de Céspedes

priporučan...

uajme, dan je ludilo. već san odavno na noge. a kad je tako, na blog  je najlipše stavit štagod lipo, e... šta ćemo, a? friško oli starije, a? evo, ova snimka dura već 21 godinu i još uvik joj ništa ne fali. to se zove Pisma.

meri, tedi, klapa lučica,  konobo moja... guštajte!

Kartolina s Kašteleta, by XVII, slikano danas pozapodne

ovo je plaža podno meštrovićevog kašteleta pa se po temu i zove kaštelet. u splitu je, narafski. ako ste mladi, zgodni i poletni, ako volite valove i vitar oli surfanje, e, to je onda pravo misto za vas. mene tot morete trefit dosta često. kroza cilu godinu znan povirit, a barenko 6 miseci godišnje san u moru, e... :O) litrat morete uvećat klikon, priko njega doć i do svakoga posebno (klik na linkove koji se ukažu). guštajte!

dakleM, dragi muški rode, 21. je stoljeće.

e... ono smo nikidan rekli notat koju rič o' pristojnosti prima ženama. moga bi se o' temu notat libar. ma šta jedan, brdo njih, e... narafski, svakome čoviku ča bi tija bit pravi muškić priporučan da pročita libar bonton i da barenko nešto iz njega zapamti, stiva u ćivericu. jerbo, tot se govori o lipon ponašanju općenito i lipon ponašanju prima ženama. tot se more nać kako se gre u restoran, kako se gre u teatar, kako se gre balat, kako se notaju letere i još puno tega, e...

ja ću ovod notat tek besidu dvi, ali to ne znači da se na ovu temu neću vraćat. ovo ča ću reć danas je tek global, u detalje ćemo pomalo ulazit, e...

pravi muškić je pristojan prima svim ženama (curi/ženi, materi, noni, sestri, susidi, kolegici, itd.), a pogotovo prima onoj koju voli. ne želi da mu cura/žena uteče o' njega, vengo je želi učinit sritnon i zadovoljnon kraj sebe. zaradi tega pravi muškić:

- nikad ne tuče ženu (ne znan koja to normalna žena voli buboce. oli nije lipše zagrlit i pojubit ženu vengo se mlatit, a?)

- nikad ne priti ženi (ne znan koja to normalna žena voli pritnje. oli nije lipše naručit cviće oli koju lipu pismu na radijo te to poručit ženi, a?)

- nikad ne vriđa ženu, ne govori joj grube riči (ne znan koja to normalna žena voli da je se vriđa, a pogotovo brez osnove. oli nije lipše reć koju lipu rič o' grube, a?)

- ako se napije (ajde, tolerirat će se ako je ritko), ne dolazi tako ženi na joči (kome je drag pijan čovik? a more bit samo pijanici...)

- ne arči pineze na kocku, kurbetine i druge životne šempjarije (koliko je čovik čovik ako to čini, a?)

- ne vara (ako nekoga stvarno voliš, šta tot jema činit iko drugi osin te peršone, a? narafski, kad nekog stvarno voliš, nima mista ni za bivše, e...)

- zna se di je i stvarno je tot di je reka da je (ovo oće reć da ako je reka da je na poslu, onda tot i je, ako je reka da gre na ribe, onda je u kaiću oli na đigu, a ne na koje drugo misto. život mi je pokaza da muški vole lagat di su. lažu i s kim su. to nije lipo, a jok, e. iduća točka se nadovezuje na ovu.)

- ne laže, iskren je (ko voli laž, a? zapravo ja je ne volin, ali o' ovemu bi se dalo na dugo i široko.

svi će vam reć da ne vole laž i pari da po ovemu svitu šparta samo istinoljubiv i pošten svit, a krcato je laži, svi znamo. i prikovišje. jema tot i momenata da je judima draže čut ugodnu laž vengo neugodnu istinu. jema tot svega. )

- ako je živ i zdrav, neće gledat živit na ženine špale, vengo će probat nać neki posal i štagod radit (asti sto, pari mi se da je u staro vrime ovod bilo puno višje reda. muški su radili, a žene su držale kuću. danas jema primjeraka o' vrste koji bi i da im žena drži kuću, goji dicu, nosi doma više o' 15 000 kuna misečno, a sami ne bi ni radili za plaću, narafski ni doma ne bi ništa pomogli, tutokompleto ništa, samo bi ležali i arčili pineze. ma zamisli. a ko voli takve lezileboviće, a? )

- pažljiv je prima ženi (ovo ne znači da joj mora vazest dijamante, ali pažnja je i osmijeh, lipa rič, podrška, razumijevanje, puno tega,e)

itd. ovo je osnov, jema toga i još. a jema još i onih ča ne znaju da su zlostavljanje i pritnje i zakonon kažnjivi.

more bit da bi ovo muškome rodu tribalo dat pročitat. ma šta pročitat, tribalo bi ih činit i da to nauče napamet. ka recitaciju u pučku skulu, e...  možda bi barenko koji posta bolji, e...

ekola, gren ča, jemate pozdrav!

litrat s instituta, by XVII, danas pozapodne

more mi je bilo lipo, 4 banjanja, tek se sad arivalo doma.

e... a ča se lipoga kuva danas u vas, a?

s. iz šibenika mi govori kako je u nje nešto puno lipo: pileća prsa, šalša o' pomidori, pomfrit, mišano zelje.

e a u mene je bilo ovako:

1. najprvo, pjat puno lipe juve s fidelinima

2. najdrugo, pohana kokoš, pečeni kumpliri, pečene paprike, salata o' pomidore

3. najtreće đelato o' vanilije i čikolate, kavica, sokić, keksi

nije loše, a? a narafski da nije, e... :o)

ča ću još činit danas, a? e, pa pozapodne na more, čitat malo i libar, a probat ću i navečer mrvu izlipit ako stignen. to ću još vidit jerbo jeman i nešto radit na ovo škatule pa ovisi kako ću stat s vrimenon.

ekola, gren ča, guštajte i vi u životu, lip je!

uajme. :O)

uajme, ča jutro lipo vonje.

(niman riči za to opisat).

uajme, ča jeman lipi pogled kroza ponistru.

(vidin cili split, duju, merjan, broče; neka me skužaju svi sa bačvica i meja, ali ja san u najbolji stan u cili split, e... :o)

vridnost? ajme svitu moj, nima niko na ovu zemaljsku balotu pinezi kojima bi ga moga kupit, a jok. ).

uajme, ča mi je lip posal.

(radin ono ča volin, okružuju me dobri i pristojni judi. ni takujin mi ne stoji loše, baš ćemo jutros kod. g. pribrojat hrpicu izlaznih računa o' zadnjeg vrimena. radimo non-stop, ali i zaradimo pa mi nije žaj.)

uajme, ča su kraj mene dobri ljudi.

(to su judi koje volin, koji me vole, razume, a i svakodnevno upoznajen mnoštvo krasnoga svita. priko posla recimo  znan i antoniju, sritan ti rođendan antonia! kretene i šempje niti vidin niti čujen (ajde dobro, di koji se i o' te vrsti oglasi, ali ne obadajen).)

itd.

zdravje, lipota, divota.

lito, ka arap. more, sunce.  

(stivat ću koji litrat za koji dan pa ćete vidit da je jušto tako.)

dakleM, fala na pitanju onima ča pitaju, odlično san, nikad bolje, e... 

jeman toliko force u sebi da moren, ča bi rekli, pokrenit svit. :o)

a vi? jeste li dobro ili grintate, kukate i ronjete nad svojin teškin životon, a? :o)

ekola, gren ča, jemate pozdrav!

Irisi by Vincent Van Gogh

*****

Gdje nema vjere u neki idealniji cilj i ljubavi koja čovjeka izvlači iz tamnice vlastitog Ja, tu umire čovjek.

Arthur Jores

e... a šta mislite koji je ovo šesni šjor, a? 

e, to vam je  filip.

moj nećak, mali o' moje sestre.

e...

evo san naleti na jedne stare foje. 10.12.1999. pita jednoga navodno uglednoga i navodno bogatoga čovika kako se on to na prišu obogatija.

evo ča im je ispripovidija:

- Ipak reci, kako se to od prodaje baterija može postati biznismen.
- Duga je to priča. Ali njen finiš je recimo ovakav. Imao sam šest milijuna maraka.
- Lako je počet odatle. Ali šta je bilo kad te izbacilo iz partije u koju te još nije ni primilo i s posla gdje si tek počeo?
- Pusti to, imao sam dakle šest milijuna i promislio sam da ću od toga živjeti odlično ako ih stavim na neku švicarsku banku. Imaš godišnje rentu dovoljnu za pristojno živit.
- I naravno, kakav si, ti si odustao od toga i počeo raditi, ulagati, riskirati, ali i profitirati.
- Ne možeš čovječe život provesti na godišnjem odoru živeći od rente. Uložio sam i polako vraćam. Toliko sam proširio posao da mi je to postao život a profit je onda nešto normalno, pa red je da sam sebi daš plaću.
- A kako si došao do onih šest milijuna?
- Danas sve skupa imam više od 500 uposlenih. Ali ja uvijek racionaliziran, smanjujem troškove, ništa nije za bacanje. Od neiskorištenog olova sam jednom napravio posao jer su ga htjeli baciti a zašto kad ga je dovoljno rastopiti i stvoriti od njega opet olovo za prodaju.

zanimljivo, do kraja svoga pripovidanja nije reka odakle mu sitnica o' 6 milijuna maraka. nažalost ga znan osobno. znan ga i prije '91. nije baš onda jema pun takujin. a kako za svaku svoju zarađenu lipu mogu reč odakle mi i isto tako za svaki svoj potrošeni šold mogu reč di je otiša, kako znan objasnit porijeklo svoga kapitala te nekretnina i pokretnina ča su u mome vlasništvu oli u vlasništvu moje uže fameje (mater, ćaća, sestra) jeman prav i mrvu mislit svojon glavicon ovod, e... pa kome krivo, kome pravo. jerbo, još me niko nije obavisitija da je pravo na vlastito mišljenje jopet grij u lipoj našoj, e... a i ako (ne daj bože) bude grij, ja ću i jopet mislit. mislit , jerbo dok mislin postojin.

razgovor je u cilosti dan ovod pa povirite, jema tot jos zanimljivosti, e... tužbi se ne bojin jerbo je tot samo čovik sam o sebi priča, a šta bi mu u koju normalnu zemlju to ča ne zna objasnit porijeklo imovine donilo pržun, e to je drugi par postoli. ovod se time fali. ovod je tako faca. e, ma kako kome, e... meni nije.

jedino ča oću ovod još reć je neka mu se klanja ko oće (jerbo svako je, naime, gospodar svoga naklona), ja nisan i neću. falšete me ne fasciniraju, moj naklon činin jedino istinskin vridnostima. to je tako jerbo svojih istinskih vridnosti jeman i prikovišje pa mi nije potriba činit cukuna o' sebe, e...

ekola, gren ča, pozdravljan lipo!

e... danas smo radili, ali još nismo za jednega ovakvoga lipotanovića zaradili. moren samo gledat, parit joči. stvari kupujen isključivo o' poštenoga rada. a šta ću kad nisan lupeška čer. a ni onasisova, e..

vengo, sve se nešto mislin, stalno mi prozivamo lupeže i ka nije u redu to šta čine, ali pari mi se da se to nekako ne čini na dobar način. zašto? zaradi tega jerbo još uvik jema onih koji nisu sami kreli, ali se dive onima ča to čine, veličaju ih. dok je tako, lupeži će uvik ovod ispadat face. tek kad svit tutokompleto promini stav, takve belece višje neće moć proć priko splita.

postavit ću pitanje za razmišljanje: peršona A ne krede i za sebe govori da je pošten čovik/žena, ali se poveže s peršonon B čija je familija lupeška. znači, nađe takvu curu/momka, kumpanja i sl. i lipo idu skupa arčit pineze po otelima, karibima, havajima, ciloj zemaljskoj baloti. pineze za koje peršona A zna da su o' lupeštine fameje peršone B i lupeštine peršone B, za koje zna da je to o' pokradenoga rvackoga radnika koji nima čime naranit petoro dice.

je li peršona A poštena, a?

je, roge ćaćine, e... malo morgen.

a bi li vi išli po takvin provodima, a?

ja ne bi. nima tih pinezi. a oni ča misli da je i dalje čovik, a tako živi, e, bilo bi mu bolje da pljune na svoju facu i postane čovik dok nije posta i sam baraba tutokompleto. jerbo, isti se istome raduje, e...

eto, pitanje je tot, notan i moj odgovor. vi sebi recite svoj.

ja se gren ča oprat o' soli, more je bilo ludilo, a večeras ću poč u provod koji je dostupan rvackon žepu. t. vidimo se :O)

jemate pozdrav!

e...

narafski da nismo učinili produženi vikend ka cila rvacka. u nas se danas normalno radi. mora se jerbo jema puno posla ovih dana i nikakve neradne subote ne dolaze u obzir.

jutros tanja jema držat poduke iz talijanskog a poza tega ja oli nada iz informatike.

skula je finila, je, ali ovo je za odrasle peršone. u zadnje vrime ih jemamo dosta.

i tako. ured mi je već otvoren, more će me mrvu čekat. zanimljivo je da kad čovik mukotrpno radi niko nije đelož. kad zaradi, jema puno đeložih.

a to je tek ništa koliko su judi đeloži na pamet/znanje. jerbo, tonobil i barka se moredu i o' lupeštine vazest, a pamet/znanje baš i nije moguće ukrest.

u nas su judi tek počeli svaćat koliko je znanje bitno. vanka su, pak, na znanju odavno stečene miljarde. najbogatiji čovik na svitu jema te pineze o' softwarea (čitaj: znanja), a ne o' rentanja nekretnina oli pokretnina.

zaradi čega se isplati ulagat u znanje?

znanje je odlična investicija jerbo nije lako kvarljiva, a ni lako ukradljiva roba. kuće i brode ti moredu ukrast, užgat i sl. osiguranje će dat pineze, ali dok se konsolidiraš propadaš. sa znanjen nije tako. ko ti to more ukrest, a? a na njemu moš lipo zaradit ako samo mrvu mota za biznis jemaš. i ne samo to. život ti je sa znanjen puno lakši vengo brez njega. nisi paničar i puno lakše raspetljaš svaki životni problem.

na tv ga doduše redovito spominje uvaženi ministar primorac, ali neka on to okači mašku o' rep dokle god jema ovu belecu na platnon popisu. ne more mi reć da je se bidan nije  moga rišit sad kad se sve zna, a jok, ma ke. (apropo ovega: iako mi je pulicija notala da je podnila kaznenu prijavu na drzavno odvjetnistvo i iako mi je ministarstvo o' skula notalo da ne smatra da su to "potvrde" izdali, gospoja Y još uvik radi.

e, pa "institucije moraju funkcionirati". tako kaže šjor pricidnik. a ča ste učinili šjor pricidniče da profunkcioniraju, a?

otkad joj je ti vrli "timbar" na ovo interneta  višje o' po splita me fermalo i reklo mi di je to točno uz pitanje: jesmo li pogodili, a? briga svit za pricidnikove institucije, oni jemaju ono ča se zove javno mijenje.)

ajmo ča dalje. znanje se u nas ipak traži. di?

znanje se počelo tražit kod poslodavaca koji žive o' svoga rada. eto tot je potribno. takvih fala bogu jema, nisu svi u ovoj zemlji privatizacijsko-pretvorbeni mućkatori i liziguzi partija i pricidnika. jema i puno normalnoga, vridnoga i pametnoga svita, ali njih nećete baš puno nać na tv oli u foje jerbo se nimaju vrimena tot pokazivat.

eto,  zaradi tega u nas na poduke dolazi sve višje i višje odraslih, jerbo im ono ča mi nudimo triba za posal i napredovanje. i zaradi tega ću sad finit ovi post, posal nas zove.

jemate pozdrav!

Cvijet, Vincent Van Gogh

Sumnjam da išta na svijetu

može više usrećiti dušu

nego saznanje da

u našoj blizini

postoji čisto i plemenito biće

koje se bez rezerve može voljeti.

Maeterlinch Maurice

e...

jučer san, između ostaloga, poviri do poduzetničkog centra.

pitaju: kako je? kažem: tako i tako je, a oni kažu: dobro je. i samo tako nastavi!

poza tega samo dogovorili neke poslove, proćakulali još malo i to je to.

a je li realno dobro, a? narafski, uvik more bit i bolje, ali ajmo ča bit ono baš realni pa vidit. stivat ću, ča bi rekli, na kartu nike stvari.

1. nisan lupeška čer

(ni otac ni mater mi nisu kreli ni činili mućke u privatizaciji pa da o' takvih prokletih pinezi gren u posal.

porijeklo kapitala se zna, tvrtka je krenila o' mene, osnovana u javnoga bilježnika 17.09.2004. s temeljnin kapitalon o' 20 000 kuna)

2. nisan član njanci jedne partije

(ovo oće reć da poslove dobijan svojin radon)

3. u posal se krenilo isključivo domaćon pameti, danas za Parametar doo radi 10 visokoobrazovanih ljudi+računovođa (također visokoobrazovana), većinon na ugovore o djelu, ali jema i ugovora o radu. ljudi koji rade za tvrtku jemaju diplome hrvatskih fakulteta (svi dokumenti prigledani o' moje malenkosti), u nas nima kojekakvih lažnih inđinjera i falših profešura ča svako malo osvanu u crnu kroniku u foje.

4. u posal se krenilo brez kredita i firma i danas radi brez kredita

5. nikome ne dugujen (ni privatno ni poslovno)

6. niko mi ne duguje

7. svi djelatnici su uvik uredno i na vrime plaćeni za svoj rad

8. niman njanci jedan dan blokade

9. stečeno je dosta bitnih referenci

10. krenilo se i u međunarodne poslove

11. dalo se donacija u humanitarne i ekološke svrhe

12. nima "pasjih" odnosa u poduzeću, svit radi i normalno zarađuje pineze

e, sad, ča ne valja, a?

moredu mi sad niki reć: a kako to nimaš bokun broda u acy-a, a?

ma neka reču, friga mi se šta će  reć ti ča laprdaju. bilo bi bolje da počnu štagod radit, a ne samo utiravat nos u tuđu gujicu i činit škandale po cili dan.

zaradi čega realno niman brod u acy-a, a? 

- jerbo još niman pinezi da ga moren vazest, a kako nisan lupeška čer tako se lupeštinon neću ni bavit. ako jedan dan bude pinezi o' zarade i za bokun lipoga broda, vazest će se i to. i ne virujen baš da bi ga se vezalo u acy-split, ma ke. bolje u betinu, na murter, e... i najbolje bi bilo kad bi bija drveni :O)

- jerbo me ne zanima samo materijalno u životu, jema i puno bitnijih "stvari" o' stvari (to su jubav, obrazovanje, načitanost, prijateljstvo, dobrota, poštenje itd.)

- i kad san već kod broda, zanimljivo da mi je na banku reklo da mnogi ča u ovi grad navodno jemaju poveću imovinu nisu dobili american express businees card jerbo ih kartičar nije smatra čunkama o' povjerenja, a moja "mižerjasta" malenkost to bokunić plastike jema (za one ča ne znaju: ton sitnicon moren kupovat neograničeno po cilon svitu).

koliko ko jema pitanje je sad, a?

firmu mogu odma zatvorit ako me volja. brez ikakvih problema. pitajte ostale spliske i rvacke poduzetnike i nazovipoduzetnike bi li to mogli brez prodaje značajnog dila imovine a u svrhu namirivanja kredita, dugovanja i sl.

Zalaz na Ovčicama by XVII, tempera, 2006.

Zalaz na Marjanu by XVII, tempera, 2006.

e... evo gre ovi blog svojin ritmon, dikad notan post u danu, dikad dva posta, dikad ništa tri dana.

ovi post ča ga upravo čitate je moj ne znan koji po redu blogerski post ,

ali to je moj post

br. 500 na servisu www.mojblog.hr

fala ekipi mojblog.hr na gostoprimstvu, fala ljudima koji čitaju ovi blog, fala svima koji su mi poslali mail oli poruku potpore i pohvale.

za tako lipi jubilarni broj triba ovod stivat nešto lipo. evo jedna moja crtarija o' danas.

Sandra i Filip by XVII

(moja sestra i njen sin, klik za veće)

e...

poslin zaradi posla moran poć na drugi dil grada (i ni mi mrsko jerbo ću vidit nike zanimljive peršone), pa gren sad notat ovod besidu dvi dok još jeman ovo mrvu vrimena.

počinje o poslu, ali zapravo je jedno bitno pitanje, mogli bi reć egzistencijalno čak.

zoven ja tako jučer na telefon mater o' jednega maloga ča mi dolazi na poduke. oću joj nešto reć apropo njenoga sina. da se odma razumimo, ovo dite nije tutokompleto zaglibilo, pristojan je, dosta tu matematiku i peška. nekako mi se učinilo da su mu prikovišje ženske na pameti i to o' one vrsti ča ne donose sriću. rečen ja to njegovoj materi, ka da je sad kraj godine i da ga mrvu stisne, da uči, da bi šteta bilo da padne godinu i tako to. za razliku o' pustoga svita koji će uvik (i to baš uvik) davat pravo svome ditetu, ova mater je normalna i realna. govori mi da je ona isto uočila, da mu je sto puti rekla da se ne druži s tin picadurkama, da se ne ponašaju ka prave šinjorinice, da biže iz skule, da ne uče dobro i da ako on već ne more pozitivno uticat na njih vengo samo one negativno na njega, neka se onda makne ča o' njih.  govori mi da joj je na to ti njen sin reka da je isključiva prima judima  i da nije dobra kršćanka.

ma zamisli, mater mu samo realno govori, a on njoj tako. lipo, nima šta. i još mi je rekla da sve pineze ča je zaradija za džeparac (jerbo jema neki poslić liti i vikendon) troši u ti kafić na čašćenje ti meštrica o' picavanja. umisto u skulu, oni tu, a on plaća sve račune. tako nekako.

i sad mi je ovo dalo mislit. kako dici u toj dobi (ovi konkretno jema 18 godin) objasnit razliku između dobra, zla, pameti i gluposti?

nekoj moš, a nekoj ne moš to razgraničit.

kršćanski je pomoć drugome, ali to ne znači da ćemo stat na srid pjace, otvorit takujin i reć: navali svitu moj, neka vazme koliko god ko oće.

ovakvih primjera moren još dat mali milijun. dica koja pomalo gredu prima odraslima privrću i iskriću život i istinu kako im odgovara u ti momenat. dikad mi se pari ka da je lakše nešto stivat u ćivericu jednome petogodišnjaku, vengo jednome od dvadeset i pet godina (onima o' četerdeset i pet se pogotovo ne more ništa reć, ti su popili svu pamet ovega svita).

pitanje za razmišljanje glasi:

kako čovik (ako ga to baš ne gre dobro) more sebi reč: e, ovod fermaje dobrota, a počinje glupost i zaradi tega triba stat na balun?!

eto, vi razmišljajte, a ja pomalo gren za poslon. jemate pozdrav!

klapa puntari, samo moru virujen

e... obično ne špartan po otvorenjima izložbi.

oni ča prate ovi blog o' samih početaka

[oli o' vrimena kad još nije bija ovoliko razvikan, o' vrimena kad nije jema stotine vižita dnevno, o' vrimena kad su samo ritki pisali blog, o' vrimena kad još nije bija faljen na radijo i u foje, o' vrimena kad su za blog o' XVII znali samo ritki i kad bi po postu pokupija uvrj glave 10-15 komentara (poslin je zna pokupit i po 50 dok ih zaradi bezobraštine nikih divljaka moja malenkost nije zabranila (a di neću, ja san inđinjer, a ne likar oli pulicijot, oni ča su sve virno čitali će se sitit svega ča je bilo, transfera na drugi servis i na kraju vlastite domene itd.))]

će se sitit ovega teksta:

http://xviiarhiva092004.mojblog.hr/permalink.aspx?id=55753

oni ča me dobro znaju to znaju i brez tega teksta.

oni ča me dobro znaju me znaju u dušu i znaju da me umjetnost istinski zanima, da nisan snob, da nisan peršona koja se negdi pojavi samo zaradi tega da bude viđena. znaju da umjetnost živin, da umjetnost stvaran i da umjetnost mene stvara. znaju da je ona veliki dil moje duše. znaju da zaradi tega izložbe pođen vidit kad konfužjun prođe, ča bi rekli na miru i na brez nervoze.

znaju da dikad moran bit brez ikoga, samo sa sobon,  s prirodon, s moren i da će poza tega bit nikih (kako oni kažu) dobrih radova. znaju da će štagod nastat iz radosti, ali štagod i iz boli. znaju da u mene jema ravnoteža balance o' pobjedi i poraza i da razumin smisao o' O savršeno dobro. sve to znaju jerbo su me tili upoznat, jerbo san im zanimljiva peršona, jerbo nisu utekli o' mene na prvi problem u komunikaciji oli o' života ča nas je strefija, a ni ja o' njih.

na ovo otvorenje me, pak, zvala jedna meni draga peršona, peršona ča me zna odavno, o' moga ditinjstva, zapravo cili moj život. rečen sebi, ajde gren. gren jerbo me ta peršona učila kako ću crtat na likovnu grupu u srednju skulu, točnije u 1. srednje, jerbo su joj uvik bili dragi moji radovi (nije bila ka ona iz pučke skule, a jok - ovo će isto razumit virni čitatelji), jerbo me uvik bodrila i poticala da crtan. jerbo je uvik jemala volje pogledat i probat razumit radove koje bi joj se nosilo pokazat. narafski da kad je tako, da nikako nima NE. pođen i nije mi bilo žaj.

dakleM, izložba je: u pinakoteku crikve gospe o' zdravlja i dura o' danas do 23.06.2007.

postavila je likovna udruga "emanuel vidović" i to apropo 35 godin postojanja.

višje o' po splita je bilo na otvorenje, trefi san puno poznatih čunki. ako niste bili, povirite, jema krasnih radova. o' radovima van neću puno ovod i to baš namjerno jerbo oću da ih pođete vidit. samo ću još jedan put reć: jako su dobri!

a sad gren reć još rič dvi o znanju i upoznavanju.

posebno mi je drago ča mi se večeras dogodilo ovo:

- dobra večer - pruža mi jedna žena ruku i nastavlja

- da se konačno i uživo upoznamo, ja sam s.

ostanen paf, deštuko, a ona nastavi:

- vidila san te odma s vrata i pripoznala dok ne rečeš keks.

ajme, ajme, ludilo, čoviče, nikidan s. i s., danas s. , ja san sritna peršona. sad ste sigurno kurjoži koga ja to sve znan, e... ma morat ću špijat barenko za ovu s. o' večeras jerbo ne moremo bit višje ovoliko tajnoviti. dakle o' večeras i uživo, a ne samo priko slika i telefona/maila znan i ovu krasnu umjetnicu:

www.flickr.com/photos/pepi oli snježanu novak, povirite njezinu internet galeriju, upoznajte je i vi, a morete njen rad nać i na izložbi ča dura.

a ko su druge dvi s., a? evo pomoći, šibenik, dubrovnik, krasno pišu, jemaju blog na www.mojblog.hr, pa skontajte. morete narafski i ne bit prikovišje kurjoži (znatiželjni) jerbo znatiželja digod zna i ubit mašku. bidna maška, narafski ;)

di smo bili dalje? a đir po rivi, đir po gradu i prođe večer.

evo i jedan litrat splita by XVII, slikano večeras. klik za veće, guštajte.

ekola, to je to, pozdravljan sve dobre ljude, a o lošima jednostavno višje niman ni volje ni vrimena mislit.

Portret jedne (moje) ruke by XVII, tuti koluri, učinjeno maloprije

e... s ovin ćemo u jednu (moju) galeriju:

http://xviiart.mojblog.hr

pa u kategoriju: učinjeno računalon

e... eno priča šjor premijer ivo sanader na tv o lakoći poslovanja i poduzetništva u rvackoj.

ne znan oću li se na takve izjave smijat ili plakat.

a ne znan, more bit da ja živin i poslujen u nekoj drugoj rvackoj, rvackoj u kojoj je puno, puno drugovačije vengo ča to govori šjor premijer.

za 2.5 godine (da, da, jo ča  vrime leti,  www.parametar.hr since 2004.) poslovanja brez dugova, brez dužnika i brez dana blokade moren zafalit samo vlastitoj pameti (drugi su kroza to vrime propali, a ja se širin i radin svakin danon sve višje i višje), a država mi svojin glupostima, nesuvislin propisima i kriminalon samo smeta. i to puno, e... eto, to ti je realnost čovik moj. to i ništa drugo. svaki dan mi se pari da bi mi bilo lakše poslovat u neku divlju zemlju u afriku vengo ovod.

toliko o' moje malenkosti.

e... kako me i danas tokalo radit (višje se i ne sićan se zadnje subote i nedilje brez posla), baš i niman prikovišje force za ništa pametno notat, pa ću pustit neka litrati govore... učinjeni su ovih dan, u pauzama koje učinin da preživin udarništvo (a šta ću, kad se mora nije teško; tako je to kad nisan lupež, kad mi mater i ćaća nisu lupeži i kad mi se nije bila priša bogato udat i uselit kod kojega novopečenoga tajkuna ča još 91. nije jema ni za gače, a danas jema i otoke i potoke i to sve o' puno puno poštenja, e...).

sve litrate morete uvećat klikon, a duju morete uvećat for gas :O).

Duje by XVII, slikano nikidan

plaža na vatrogasni put, Merjan, slikano jučer

plaža Kaštelet, slikano danas

spiza: brudet o' liganj

riceta: http://web.vip.hr/nmagazin.vip/ricete1.html

zadnji put učinjeno: danas (pa je i litrat o' današnjega obida ča je bija mrvu ranije zaradi obaveza, ali narafski da mi nije bilo mrsko :O))

napomena: brudet morete izist sam, s puron, a more i s manistron (to je na gornji litrat)

e...

preženca o' čovika.

šta je to preženca o' čovika, a?

da ste pitali moga pokojnoga didu oli bilo kojega drugoga splićanina (a more i splićanku) u stari split ča je to preženca o' čovika, odma bi dobili odgovor. zanimljivo je da bi van se ti odgovori o' starih splićana poprilično dobro slagali, ne bi bilo velikih razilaženja u mišljenjima.

da pitate danas svit ča to oće reć preženca o' čovika, virujte mi da najprvo nikima ne bi bilo ništa kjaro jer bi po prvi put u svome životu čuli te riči. poza tega bi došla ova kategorija ča razumi značenje, ali svak bi ima niku svoju, da tako rečen, definiciju tega pojma. jerbo, sustavi vridnosti su postali različiti, kako za koga. nije grad višje ono ča je bija, nisu ni judi.

evo u ovih nikoliko rigi ča slide preženca o' čovika  po nikome mome viđenju. (triba bi zadovoljavat ove kriterije pa da more nosit to ime. notat ću baš za čovika, muškoga.)

• obrijan, brez brade, brez brki. ako jema bradu i/ili brke, to sve mora bit čisto i uredno. inače, brada o' dva dana samo kad gre u ribe, pa je na brodu nikoliko dana
• uredno ošišan, brez kika, pletenica i ostalih monadi ča moreš danas vidit na ulicama našeg grada
• čiste kose, počešljan
• čist cili
• u čistu i šumprešanu košuju oli maju
• gaće isto tako moraju bit brez mača, čiste, šumprešane
• postole patinane; u šlape o' plastike se gre na more oli po brodu/barki, na peškariju, a na posal, u teatar i vanka u postole. lipe šlape oli šandale o' kože moredu i za vanka liti, ali u šlape neće poć na aidu, e... a patike? patike su za trkat po merjanu.
• tuta oli trenerka (ovako da ovo ne bi pomišali s vrčinon) je isto za trkat po merjanu, nije ni za vanka ni za posal
• bičve su bile samo ako se nose patike, u svaku drugu priliku idu muške bičve, to oće reč sive, modre, crne, maslinasto zelene, kafene...
• očale tribaju bit čiste, a kolarina dobro vezana ako se nosi
• balonka je za kišu i južinu, a kapot/deblja jaketa za buru
• lumbrela je mala crna (velika crna je narafski rezervirana za broč i bračane), a ne na cvitiće i u sto iljada koluri
• mudantine su muških koluri, a ne žute oli ne daj bože roze (virovali oli ne, jedan je jema roze mudantine nikidan na banjanju, gospe moja)
• osin lipoga oblačenja preženca o' čovika se i lipo ponaša
• na telefon oli mobitel se preženca o' čovika javlja sa: (h)alo, molin i sl. a ne sa eeeeeeeee
• kad plati u butigu blagajnici  reče fala lipa šinjorina, a ne slušaj ti mala, bi li štagod dala. preženca o' čovika nije grez 
• preženca o' čovika je pristojan prima ženskome rodu općenito (ovo je već tema za novi post, ča sve to spada u pristojnost prima ženskon rodu, pa ću notat i to ovih dan, obećajen)
• preženca o' čovika je pristojan prima judima općenito
• preženca o' čovika zna pristojno izist obid, ne rutaje, a po potribi će se useknit u šudar, najbolje oni o' karte oli papirnatu maramicu
• ne pljuca po ulici, ne fumaje po ulici
• kad mu je mala potriba gre u kondut, ne čini to u more, na punu rivu svita
• preženca o' čovika pristojno pozdravi kad ga trefite po skalama portuna oli na teracu i pomogne ako je potriba donit borše uza skale
• preženca o' čovika pribaci auton (koje je čisto i uredno jerbo je ti šjor preženca o' čovika) ako je nika potriba, npr. susida jema rodit i sl.
• preženca o' čovika pomogne ako more, ali se ponaša ka muško, a ne ka baba. ovo oće reć da mu nos nije stalno u tuđu gujicu, a tilo po tuđin kućama na raznoraznin kužinavanjima, činjenjima spački i sl. (jerbo, to se ne more nazvat ćakulanjen, e)
• preženca o' čovika ne sidi na zidiću isprid kuće s lokalnin pijančinama, ne gre po kladionicama, ne drogira se, ne loče, ne karta, a po mogućnosti ne smrdi ni na španjulete. ne gre kod kurbetina, vengo misli na svoju ženu/curu i dicu (oli unuke) ako ih jema
• preženca o' čovika beštima samo ako su ga naidili ka pasa
• preženca o' čovika se ne mlati sa susidima ni sa kolegama ni doma, a ni sa nepoznatin sviton
• preženca o' čovika živi o' svoga poštenoga rada, ne gre pljačkat banke, a ne gre ni u kakve druge pljačke
• jednon riči: preženca o' čovika je Čovik

ekola, gren ča, jemate pozdrav!

e... znači ti otel ča se zove Marjan po simbolu Splita Merjanu (a ne toranj kraj vode - ovo mi je nikidan došlo do ušiju i afanalo me, a sa prikovišje decibela su to izrekli ovi ča su arivali u split i ne misle poć ča i narafski ne misle se ni naučit živit u gradu, vengo će oni grad naučit svin svojin "puno lipin" užancama) i ča je blizu Mora se počeja gradit iljadu devetsto šesdeset i prve (1961.), a prima nacrtima o' arkitekta Lovre Perkovića. gornji litrat pristojno posuđujen iz libra spli'ski memento. narafski, iz istega libra je i donji litrat, ovi je već bija na ovi blog, e... iljadu devesto šesdeset i treće (1963.) u čast tega otela se skijalo i golacalo po moru.

(hm, moš mislit golacanja u ove kupaće iz jednega dila, višje ove gospoje jemaju robe u kupaći vengo mnoge gospoje danas u ono ča zovu veštama. narafski, najdraži su mi ovi kupaći iz jednega dila, u njima je najlipše plivat, ronit, najbolje stoje i jeman najviše takvih. isto se nemojte iznenadit ako me dikad vidite i u oni ča je u dva dila, nađe se i takvih u mene, ali ovi u jedan dil je zakon. kad se boje promislin o ovin kupaćima, a i muškin mudantinama, jema se puno tega reč pa ću sad fermat oko tega i gren još koju besidu notat o otelu ;))

otel je značija splitu, u njega je kroza godine stiglo furešti i furešti, gostiju i gostiju. bilo je i povećih čunki tot. održavala su se tot maturalna, simpoziji, a bilo je i naših "najdražih, najlipših i najpametnijih" pulitičara. narafski, ovi pridjevi sa naj oliti superlativi su baš namjerno u ove navodnike, e... doša je i rat, otel je zbrinija izbjeglice i devastiran je. onda je puste godine sta tako nešestan, a uređen je bija samo jedan dil koji je prihvaća goste. poza pustih godin otel se konačno redi, ušestaje. šta reć? nadajmo se da će kad se učini sličit na otel i da će i jopet radit punon paron, e... marjane, sritno ti bilo!ekola, gren ča, pozdravjan lipo!

e...

najprvo mi je nikidan ariva mail u emajliranu škrabicu:

alo, ja san ti priko vikenda u split, oćemo se nać, popit digod kavu, a?

asti sto, mislin se ja, ova se prilika ne propušta. konačno ću upoznat s. čitan je davno na ovi blog, komentiran, komentiran i slike, masu već o toj peršoni znan, a sad ćemo se i vidit.

super, evo ti broj, javi mi se kad stigneš.

a onda danas iznenađenje. upoznalo se s., ali i još jednu s. ča isto jema puno lipi blog. skupila se na splisku riva dalmacija u malom, dubrovnik, šibenik, split. osim njih, upoznalo se i njihove jače polovice i sve u svemu baš mi je drago da smo se tako vidili i proćakulali, žaj mi je samo ča je kratko duralo i ča im je bila priša poć, nadan se da će drugi put duže ostat.

narafski, jeman i litrati, super smo i ostali, ali kako je dogovor da nećemo š njima na net neću ih stivat ovod. neću stivat ni linkove na njihove blogove, pa ko je skonta dobro skonta. najvažnije je da je nama bilo lipo :O)

ekola, gren ča, jemate pozdrav!

e...

letrika brez žica. šjor soljačić jema samo 33 godine. i učinija je veliku stvar za tekniku. uspija je prinit električnu energiju brez žica. svaka čast!

narafski, prijenos električne energije na velike udaljenosti je veliki problem i sa žicama oli dalekovodima (pogotovo ako između tih točaka nima dovoljnog broja pojnih točaka (elektrana) - za laike: nima npr. dalekovoda o splita do pekinga, pogotovo ne brez elektrana), ali ovo je prva liga otkriće koje će dobro doć u kućama/stanovima i uredima. još jedanput bravo, svaka čast, sve čestitke.

škampi, ulazna sirovina moga današnjeg obida:

postupkon ča se zove pravljenje obida ovo šta je u tečicu je postalo spiza ča se zove škampi na buzaru. za one koji ne znaju kako bi to učinili, evo ricete iz moje kuće: http://web.vip.hr/nmagazin.vip/ricete8.html

evo i litrat o' buzare:

moran još tagirat ovi post ričima: spiza, ricete o' XVII. narafski, ovu spizu triba i znat izist, a najbolje je kad te to doma nauče o' malih nogu. kako nisu svi te sriće da su dalmatinci, kratka uputa glasi: more se izist glava na način da se iščuča, repicu obavezno izist, a najprvo je očistit, klišta su također jestiva, kod većih primjerka u njima bude dosta mesa. toć pokupit kruvon. meni je obid danas bija ludilo, a vama zelin dobar tek!

bokunić splita by XVII, slikano nikidan

bokunić mene oli morski gušt by XVII, slikano maloprije...

oleandar by XVII, slikano nikidan

Solurat by XVII, slikano nikidan, u razmaku o' nikoliko uri

e...

lanjske godine na današnji dan rodija se Filip.

sritan ti rođendan Filipe! :O)

večernja kartolina by XVII

svaki litrat posebno morete vidit ovod:

http://flickr.com/photos/xvii_st3/sets/72157600305132073/

oli ka slide show ovod:

http://flickr.com/photos/xvii_st3/sets/72157600305132073/show/

a XVII  trenutno izgleda ovako:

sve morete uvećat klikon!

kašuni, je mi lipo, jeman cilu plažu samo za se... ne bi ni šeiku moglo bit ovako dobro, e... nije fotomontaža, samo su se splićani pripali dvi kapje kiše i dva oblačića, e... u more tri puta. ludilo je. poza tega je počeja konfužjun pa se skupila tunja.

riva, nađe se i bokun kamena na njoj, bogu fala, e... a jeste li popili kavu o' zlata tot, a? ja još nisan, a i teško da ću tako brzo, e... jerbo, ako je ta cifra o' 15 kuna točna i ako čovik reče, aj, popit ću tot jednu kavu dnevno, misečno je to 30x15=450 kuna. e, pa čovik moj, pogledaj koliko kave moreš za te pineze vazest u butigu, e... nikad skuplje.

šjor Tigrić, ovod komentari nisu potribni. samo napomena: ne darijen, ne prodajen

i za kraj ovega posta, mrvu vonja dalmacije, lavanda.

sve by XVII, riči i litrati. klikon uvećajte litrate.

gren ča, jemate pozdrav!

e... za bonkuloviće jema nešto dobro u split ovih dan.

www.1001delicija.com

evo, u mene se jutros najranije uštipnilo bokunić radnog vrimena za poć vižitat proukrative. tamo dura događanje ča se zove:

Festival izvornih enogastronomskih proizvoda vrhunske kvalitete i visoke gastronomije - 1001 delicija

morete štagod kušat, morete i vazest za doma. kupili smo plitvičku štrudlu i kozjega sira; moren van reč da nima riči kojon bi se moglo opisat koliko je dobro jedno, a koliko drugo. zaradi tega, pravac prokurative, spiza vas čeka! :O)