e...

evo san naleti na jedne stare foje. 10.12.1999. pita jednoga navodno uglednoga i navodno bogatoga čovika kako se on to na prišu obogatija.

evo ča im je ispripovidija:

- Ipak reci, kako se to od prodaje baterija može postati biznismen.
- Duga je to priča. Ali njen finiš je recimo ovakav. Imao sam šest milijuna maraka.
- Lako je počet odatle. Ali šta je bilo kad te izbacilo iz partije u koju te još nije ni primilo i s posla gdje si tek počeo?
- Pusti to, imao sam dakle šest milijuna i promislio sam da ću od toga živjeti odlično ako ih stavim na neku švicarsku banku. Imaš godišnje rentu dovoljnu za pristojno živit.
- I naravno, kakav si, ti si odustao od toga i počeo raditi, ulagati, riskirati, ali i profitirati.
- Ne možeš čovječe život provesti na godišnjem odoru živeći od rente. Uložio sam i polako vraćam. Toliko sam proširio posao da mi je to postao život a profit je onda nešto normalno, pa red je da sam sebi daš plaću.
- A kako si došao do onih šest milijuna?
- Danas sve skupa imam više od 500 uposlenih. Ali ja uvijek racionaliziran, smanjujem troškove, ništa nije za bacanje. Od neiskorištenog olova sam jednom napravio posao jer su ga htjeli baciti a zašto kad ga je dovoljno rastopiti i stvoriti od njega opet olovo za prodaju.

zanimljivo, do kraja svoga pripovidanja nije reka odakle mu sitnica o' 6 milijuna maraka. nažalost ga znan osobno. znan ga i prije '91. nije baš onda jema pun takujin. a kako za svaku svoju zarađenu lipu mogu reč odakle mi i isto tako za svaki svoj potrošeni šold mogu reč di je otiša, kako znan objasnit porijeklo svoga kapitala te nekretnina i pokretnina ča su u mome vlasništvu oli u vlasništvu moje uže fameje (mater, ćaća, sestra) jeman prav i mrvu mislit svojon glavicon ovod, e... pa kome krivo, kome pravo. jerbo, još me niko nije obavisitija da je pravo na vlastito mišljenje jopet grij u lipoj našoj, e... a i ako (ne daj bože) bude grij, ja ću i jopet mislit. mislit , jerbo dok mislin postojin.

razgovor je u cilosti dan ovod pa povirite, jema tot jos zanimljivosti, e... tužbi se ne bojin jerbo je tot samo čovik sam o sebi priča, a šta bi mu u koju normalnu zemlju to ča ne zna objasnit porijeklo imovine donilo pržun, e to je drugi par postoli. ovod se time fali. ovod je tako faca. e, ma kako kome, e... meni nije.

jedino ča oću ovod još reć je neka mu se klanja ko oće (jerbo svako je, naime, gospodar svoga naklona), ja nisan i neću. falšete me ne fasciniraju, moj naklon činin jedino istinskin vridnostima. to je tako jerbo svojih istinskih vridnosti jeman i prikovišje pa mi nije potriba činit cukuna o' sebe, e...

ekola, gren ča, pozdravljan lipo!