e...

danas san trefila jednega momka ča san ga učila dodatno matematiku (tj. davala mu repeticije) dok je odija u skulu. bija ja onda mali iako je po visini značajan, bija je i bokunić ustrašen, a matematika je parila strašna. šta je bilo dalje, a? a ništa, sili smo, vazeli blok, lapiš i počeli radit zadatke. pomalo, s pacijencon. strašno je bilo sve manje strašno i postalo je zabavno, u skulu je dobija pet i sve je tako bilo za pet, e...

a danas, a? evo upravo je uvatija kartu za ajduka, a inače kaže radi, u struci, jema lipi posal, zadovoljan. naša je i curu, jema temu već dvi godine i ubrzo se ženi. eto ti ga na, tako je to, nisi se ni ošerva, a godine prolaze. vrime leti, dica restu i već su judi.

neka mu je sa srićon!

pokušavan dobit još jedan novi, bitniji posal, pa san jutros poslala ponudu za to u split. jedna je ponuda za stranku za koju smo već radili otišla i u zagreb. jutros je bilo brrrr o' zime, jo da mi je bilo ostat u postelji, e, a sad je već bokun bolje. je li sta svit? je li se vrime zaplelo u švere, a? e a to je relativno, e... kako kome i kako šta, e... ajmo, ala, ala, nećem višje mudrovat, evo jedna dobra. guštajte!