e... ja san peršona kojoj nikad u životu nije bilo dosadno.

[mislin da ni sama nisan dosadna, ali neće narafski baš svi bit tega mišljenja - nima veze, nisan dukat da se svakom sviđan. fala  lipa onima ča me vole,a ko me ne voli, neka me i dalje ne voli i to je to, svakome sritno bilo.]

kako mi nikad nije dosadno, evo još nekih litrati o' ovih dana. najprvo ka ča i priliči, split.

ha, evo i poljuda, ovo mi se nikidan nije dalo vozit tonobil, otišla san pjehe do plodina i puten san uvatila ovi litrat. pari dobar, a? a šta jema po butigama, a? ma uglavnom spiza, nisan ni vazela taj dan ništa posebno, dvi tri stvarčice, protegla noge i eto...

noge se najbolje narafski mogu protegnit na merjanu. moran se pofalit da san danas  trčala odlično, spinut - bene, zacrtano  učinjeno, tot san mislila stat, ali ma ke, trčanje vuče i stignen skoro do instituta. odlično drugi put ću provat odvalit jušto to spinut - institut, u komadu. nisan duže vrime, ali znan da moren, puno puti san to već u životu istrčala u komadu.kad greš trčat, ajmo ča skupa, predlažu neki. ma ajde lipi moji, ja san privatnik,mene toka puno radit,gren kad stignen i dok bi mi se iko pridružija ja san već na drugu bandu merjana. niman ja vrimena za dogovore. 

tako je kako je, život je teatar, pitanje je samo koju ulogu imaš i kako se nosiš s njon. možeš izabrat i da je ne prihvatiš ako ne valja, e... kako, a?

evo, ovo je zagrebačka ulica, s live bande je nekad bila znanstvena knjižnica, s desne đardin. svak u splitu je moga birat di će. izabrala san knjižnicu i tot spremila mnoge ispite. nije me bilo briga ča pijanci spavaju desno i kurbetine viču jedna na drugu. niko im nije branija da priđu ulicu, bili su s desne bande jerbo su tili tako. ekola, gren ča, vrime je za finit ovi post. jemate pozdrav!