e...

jutros  se lipo dignen  rano i pođen na more. puten se sitin da mi je libar osta doma. šta ću sa sebon, a? plivat dugo? aj, to nije loše, realizirano. 

poza tega sidnen na sunce, stavin očale i ariva misao. ona iz libra života.

mislin se nekako kako je čovik zapravo puno vražji. je, e... ono, većina svita kojega ja znan zapravo u globalu opće nije loša. narafski,  nisu to nesriće, ubojice, lupeži. bože sačuvaj, daleko o' tega, niman ja s takvima posla, ma ke, e..

zaradi čega onda mislin da je čovik vražji, a?

e... zaradi ovega:

vazmite bilo koji odnos momak-cura, muž-žena, brat-sestra, dite-roditelj, kumpanjo-kumpanjo,  susid-susid, kolega-kolega, zet-punica i sl. zaradi čega to uvik mora bit lipo i šesno, a? karanje (da se odma razumimo, to u dalmaciji znači svađanje) se dogodi jerbo ko je vidija uvik živit mirno, e, a koliko vidin kad se dogodi, moramo se itat i grubin ričima, onima ča ih pas s maslon ne bi poliza i ne, nismo baš dobri prema bližnjima, ma ke, e, pristojniji smo prima judima ča ih prvi put vidimo, vengo prima onima prima kojima bi zapravo tribali bit najbolji, e... u karanju je najvažnije zabit gol, skupit šta višje punti, oni momenat naranit dušu forcon.

a poslin?

ako nam do peršone nije prikovišje stalo, ni ne opterećujemo se prikovišje. rečemo bože oprosti, bija san prajac oli tovar i zaboravimo.

međutim, jema judi i koje stvarno volimo... čemu onda takvo ponašanje, a? e a, mogli bi psiholozi sad jemat posla i štagod reč, ja samo nagađan: ego, ponos, dišpet, inat i tako to, e...

kad je tako, kad se radi o onima ča ih volimo,  poslin nam bude žaj. beskrajno žaj, ali u većini slučajeva bi prije pukli, vengo otišli zakopat ratnu sikiru s drugon stranon. ono, na način da rečemo: skužaj, falila/falija san.

pouzdano znan (iz štorija iz života, a i iz vlastitog iskustva) da se patnja može pritvorit i u višegodišnju bol. rađe patimo, vengo da se stvari probaju popravit. nekako moš i probat, ali ako ti se dogodi da si falija momenat za pomirenje i do njega ne dođe, drugi put se bojiš probat.

vrtiš sve po glavi, ćutiš, misliš kako bi da moš ponovno sigurno drugačije i sl. e... oni momenat ti je bija sveti zadatak reč grubu rič jerbo si i sam dobija grubu rič, a poslin, poslin je grubo, e...

kažu da vrime sve liči, e... ma ke, kad ti je stalo, sve je grublje ča vrime višje prolazi.

evo, recimo, sićan se moja dva kumpanja, ne znan koji mi je o' njih dva bija bolji kumapnjo onda u mladosti, e... a i njih dva međusobno su bili stvarno  dobri, dilili su dobro i grubo kako kumpanjima i priliči. šta mislite, jesu li se pokarali, a? jesu i to zaradi jedne žene.

poslin su narafski svatili da ih je nesrića o' žene pokarala (i uvik ću se pitat šta je zapravo onda tila (znan i nju dobro)), da su jedan i drugi ispali papani u svemu temu, ali mirili se nisu. ma ke, e... ponos, ego, dišpet i još svašta nešto. dugo je duralo takvo stanje. šteta, a? ma je, jedan je život, ali eto... svi smo ih tili pomirit, e, ma nisu tili njanci čut, a kako su mi i jedan i drugi bili ka brat ča ga niman, e, znan, znan, da su obojica patili. opće im nije bilo svejedno.

šta je bilo dalje, a?

jedno lito ekipa je tukla balunon o' picigina na bače. to je igra za pet svita. u krugu o' pet bila su i ova dva o kojima pripovidan. poza nekoga vrimena jedan igrač se siti izač. ostane u krugu četri peršone, među njima i dva posvađena kumpanja. igra gre dalje. siti se još niko izač. i tako je ostalo tri peršone. sad već pogađate šta je bilo dalje, znan, e... ostali su sami. cila ekipa je pomalo pustila crno. niko ne bi tija smetat, e...

njih dva se dodaju. dobre dvi ure, brez riči, niko nije tija popustit.

ni dandanas ne znan točno kako je to neko prvi izaša iz mora i stavija robu na se, znan samo da su se vratili priko toča i ako se dobro poza svih ovih godin sićan, negdi na po toča su razminili prve riči.

navečer su na matejušku  došli skupa. pačifiko, ka da je i svaki dan, ka da se ništa kroza svo to vrime dogodilo nije, ka da su švere bile stale, ka da i nije bilo karanja, mirenja.

probat ću zaključit da more bit da se judi ne moredu pomirit na način da se upre u boton, vrime ipak triba učinit svoje, pa ako su stvarno bili u dobron i iskrenon odnosu prije karanja, pomirenje je moguće, e i ono će doč kad oni to oče, a ne kad drugi oče, e...

ekola, koja je ura, a? uajme, deset i po, upeklo je, ajmo još jedan buč i gren ča prije vengo udre najgori zvizdan. dižen sidro, kupin tunju,  gren ča. obid je danas ranije.

ovo je bila još jedna  iz škafetina istine života... notano iz duše i ono ča opisuje događaj, prima istiniton događaju.

karanje je spiza za dušu, ali dođe i vrime kad čovik reče:

"već je vrime da se pomirin sa sviton"