e...

u kratki san rukav već danima. često gren vanka i brez bičava. u more se već skočilo. inbotida je ove godine bila nepotribna stvar. peć se užagala svega nikoliko puti. kapot se nije njanci jedan put izvadija iz armeruna. samo mrvu deblja jaketa pari puti. ove smo godine prošli smo lišo, brez tri marčane bure.

reka bi sad neko: dobro je, šta oćeš? to ti je ka u kaliforniju. guštaj more i čini kuco.

e, ma priroda divlja, oli ne vidite, a? realno gledajući ne vonje ovo na dobro. kontra prirode se ne gre, a ovi šempjani, imberalni čovik upravo to skoro uvik čini. kad god stigne. i brez puno grižnje savisti.

priroda se na to buni, čini kontre. mora. život triba nać put. on ne smi stat. međutin, počele su se događat čudne a i nike grube stvari kroza te kontre.  svo cviće je procvitalo prije svoga stađuna. počele su divljat beštije, puno je zmija, zmije grizu dicu i jemamo tragedije. oli je to jedino? jema tega još, e...

čovik moj, ko zna šta će još bit, e... more bit da nikih vrsti i nestane. ka nekad velikih gmazova. narafski, nike bi mogle i nastat. život uvik pokušava ić naprid. jerbo, to mu je osnovni zadatak/cilj otkad je vika i svita.

sve ovo ča se događa je "nagrada" za sve šporkarije učinjene zemaljskoj baloti. a najveći meštar o' tih šporkarija je upravo čovik. bojin se da neće još dugo prolazit lišo. sve se vraća, sve se plaća.