e...

moj radni dan katkad dura puno. jučer je počeja ujutro najranije dok je vanka bija još mrak; oko 6 uri pozapodne me zove mater na mob i pita di san, ma radin, da, da, jos uvik, ma di cu bit, e, a zadnji mail u vezi posla čitan u postelji na mobitelu oko ponoći. šalje mi jedna o' vridnica ča u mene rade tekst za jedan projekat koji upravo završavamo.

jutros najranije joj izmedju ostaloga u emajliranu leteru stavin i ove dvi tri rige.

 ...sama znas da sve moramo svojim radom, da nam nista neće dat njanci jedna partija ni koji drugi vrag vengo samo rad. a da ti pravo recen, ja ni ne znan drugacije nego ovako, a i za tebe isto mislin....

kako ću jedan dan vazest bokun broda, a? a evo ovako, a da kako drugovačije, e... jerbo, neću valjda poč opljačkat rvackoga radnika u recimo škver oli koju drugu firmu oli vazest člansku iskaznicu o' koje partije i poč laprdat oli spavat (kako ko) u rvacki sabor. svako, naime, u životu bira svoj put i nakraju gre jušto onin za koji je sposoban. moj je: inđinjerstvo, red, rad, disciplina, učenje, napredovanje. drugovačije neću a i ne znan. sad gren ča, u poslu san do nosa, zaradi tega i nima baš puno vijesti zadnjih dan ovod. pozdravljan, zdravi i veseli bili!