e...

bija je vruć litnji dan, večer, 10.08.2004., otvorila san blog koji je odma jema naslov: autor: XVII, misto radnje: Split , ali nije odma iša na ovon servisu, naknadno je primišten na www.mojblog.hr . ipak, cili arhivski sadržaj je dostupan priko šufita.

ideja mi je bila da jeman jednu stranicu na kojoj ću pratit život u splitu, ali i dalmaciji, hrvatskoj, svitu. tila san da ta stranica gre barenko jedanput na šetimanu, a evo uspila san da gre i skoro svaki dan.

ajmo, mašite se, je li okrugla fešta ili nije, a?

ovod pišen onako kako je govorija moj pokojni dida, sve te riči se više i ne duperaju, ali mislin da ih nije loše čuvat na ovi način. masu svita me pita: a kako znaš sve te riči, a? e eto san vam upravo rekla, slušala san didu kako govori i zapamtila. ne gledan u nikakve rječnike, koristin one riči ča san ih čula u svojoj kući, a ako se neka nije duperala kod moga dide, more i bit u kakvom rječniku, ali je ja ne duperan.

'obotnicu isto triba guštat, nećemo je valjda vratit u more, a?

zaradi čega bi ovod išli samo tekstovi, a? tila san i da moja stranica bude misto di će svit rado doč, di će moč čut koju dobru pismu, vidit koji litrat, crtariju, slikariju, nasmijat se, naučit štagod, guštat. jesan li u temu uspila, a? meni pari da jesan.

nastojin da stranica gre u šta je moguće vedrijen tonu, ali bože moj, ako nas neko naidi, ako nas nešto tišče, ako jema nepravde, ako su oko nas lupeži, ako štagod ne valja, ma očemo li to trpit i gucat u sebi, a? nećemo narafski, triba i to reč svitu, pa znamo da smo barenko nešto učinili, možda štagod i na ti način uspijemo prominit.

uajmeee, aaaaa,  jema i škampi, baš lipo :)

rekli smo život, e... život, a? jesmo li ga baš dobro upratili ovod, a? nastojin reč štagod o' sebi, štagod o životu u splitu, ali i okolici. reč kako je bilo nekad, kako je sad. ne želin s ničin pretjerivat, neka bude svega po malo... e sad, uvik jema zadovoljnih i nezadovoljnih, još se nije rodija ko bi svima ugodija, nekome je dobro, nekome ne valja, a šta ćemo, e... ko me se ne sviđa ne mora drugi put doč u vižite, kome se sviđa, neka dođe i jopet i to je to.

o masu tega će se još pisat, na masu mista će se još poč, doč će još puno tega na red i u svakome slučaju mislin da još jeman štagod ovod reč, da nije kraj, ma ke, e... nisan se štufala.

narafski, ne moremo samo mislit kako izist, triba pazit na kile, pa ćemo i navit i malo mužike

iskoristit ću ovu priliku da se zafalin svima koji stranicu čitaju jerbo brez čitatelja i ne bi baš jemala smisla. fala svima koji su mi se na bilo koji način javili kroza sve ove godine i dali svoje pohvale, prijedloge i sl. fala svima koji su se kroza ove godine sa menon srići radovali i bili mi potpora kad me nešto mučilo oli kad mi je bilo mi teško.

fala i meni ča kad triba prinit ovod recimo croatia boat show, maškare oli prvenstvo svita u piciginu jeman volje peškat i po iljadu litrati i onda odabrat najbolje za ovod.

a znan li ko sve čita ovu stranicu, a? otprilike gre ovako: za neke redovite čitatelje znan, a neki vjerojatno nalete ovod  sasvin slučajno i nastave dolazit oli nikad višje ne dođu.  neke san ljude već prije znala uživo, pa su moju stranicu išli čitat jerbo me znaju, a neki su me prvi put vidili na toj stranici, pa smo se čuli priko neta i na kraju i upoznali. neke još nisan upoznala, neke možda nikad i neću upoznat, ali ako je ikome ova stranica barenko bokunić ulipšala dan, sritna sam.

evo i malo goluzarija, neka i slatkoga, e...

čestitke, pohvale, primjedbe, prijedloge i slično priman na

mail: nada@parametar.hr

a jemate i libar vižita (je, je, jema i to godinama, vidi desnu bandu bloga)

tekst gre par uri ranije jerbo me ujutro toka trkat za poslon, ma nima veze, nećete zamirit. priznat ćete da bi bila grijota da se spiza oladi, e...

eto svitu moj, gren pomalo ča, zdravi i veseli bili, još puno godin se priko ove stranice mi družili...