e... osin muke po učenju vožnje (vidi prošli post) jeman i muku direturstva. učenja vožnje ću se s vrimenon rišit, za ovo drugo ne virujen baš.

pred nikoliko godin, kad je moja malenkost bila brez posla, a saša ljubičić nota u slobodnu da prikovišje nezaposlenih traži posal, a moli boga da ga ne nađe i da kad ih neko zaposli namjerno čine monade da ih taj isti i otposli, parilo mi je to nevjerojatno. još mu je doša i moj mail di ga pitan da ča on to grubo govori u tu slobodnu, da kako more tako notavat u foje i sl. e, novinaru moj sa toča, jema si ti prav, vidin ja to danas kad zapošljavan ljude i kad doslovce crkavan za nač peršonu ča jema obrazovanje, znanje, ča je normalna, vridna i poštena.

uz puno muke uglavnom nađen normalan svit za radit. ponavljan, to opće nije jednostavno. živa je muka nač obrazovane, vridne i poštene ljude.

međutin, da je sve super, ne bi bilo "zabavno". zaradi tega uvik moran jemat i koji "biser" uza se jerbo brez nih ne moren. ne zato šta ja tako oču, vengo šta me životna srića tako potrefi, e...

jedna mi je tako rekla da san, pazi sad ovo, brezobraznica i to zaradi tega ča je moja malenkost njeno visočanstvo činila da dođe u ured sredit svoj ugovor na osnovi kojega joj je triba bit isplaćen honorar. mislin da nima nigdi na svitu da vlasnik tvrtke moli ljude da dođu po svoje pineze. stvarno, baš je brezobrazna moja malenkost ča još svakome i SMS pošalje da mu je iša honorar oli plaća. ne želin nikome ništa loše, ali ovoj bi se stvarno tribalo dogodit da negdi radi tri miseca pa da je opće na plate. recimo kod ovih novopečenih tajkuna-brodovlasnika-zemljoposjednika-tvrorničara i sl. ča su puno bogati postali u zadnjih petnaest godin, a prije 91. nisu jemali ni za gače. možda bi onda svatila značenje riči brezobraznik. šta smo s njon učinili, a? a ništa, šta ćemo učinit? dali joj honorar i zaželili puno sriće, nima druge.

sad jeman još veselja. svima je objašnjeno na prvon razgovoru koji su sa menon jemali da se honorar isplaćuje na žiro-račun, a plaća na tekući račun. svi su to iz prve i razumili. samo jedna peršona nikako to ne razumi. i tako joj je nikidan išla plaća. na tekući račun, narafski. točnije puštena je 03.01. na izvršenje o 04.01. jesan, baš san brezobraznica kad tako rano puštan plaću, to je isto krajnje brezobrazno znan.  prikontroliran ja konte, internet bankarstvo jeman, sve mi štima. danas mi međutin stiže sms, šinjorina još nije dobila plaću na zamislite žiro račun. virovali oli ne po 101. put joj govorin da plaća gre na tekući i da joj je odavno isplaćena. sebi se divin koliko jeman pacijence sa ovon peršonon, a čini monade praktički otkad  smo se prvi put vidili.

šta ćemo tot, a? a kako ja iz vlastite firme niman namjeru poč ča, nešto oli neko će se ovod morat minjat.

eto, zaradi svega ovega ću sve manje svita angažirat putem natječaja. pari mi se da je to previše nervoze, a da se na ti način ipak ne uspiju baš nač ljudi kakvi mi tribaju. neke sasvin solidne se našlo i na ovi način, ali bisera puten natječaja jema i prikovišje.

zanimljivo je da je baš među onima šta najlošije rade oli se ponašaju želja za plaćon od pazite sad ovo 15 do 20 iljada kuna misečno nevjerojatno jako izražena.

narafski, oni ne bi pokrenili tvrtku, uložili kapital i vrime, rizik,  sami se mučili kako pronač posal, ljude za radit, kako odradit to, kako naplatit to, vengo bi da im ja taj posal za njih stvorin. narafski, po njima, za njih ja moran radit i suboton i nediljon, po njima firma bi morala iz vlasnikovoga džepa platit od reklame do telefona. kako zna i umije za njih stvorit minstarsku plaću, a oni ne bi njanci posal iz svoje branše odradili, to isto ja za njih triban, a plaću bi vazeli. jerbo, razmazila ih mater pa su oni viša vrsta, a ja eto niža.

Dario Marijan vlasnik tvrtke NAUTIKA CENTAR NAVA d.o.o. mi je kad smo nešto o ovemu diskutirali reka:

"Ne sekiraj se, ti jemaš tvrtku, ti je vodiš, znači u tebe je pamet, a ne u takvih; to i sebi govorin sve ove godine otkad san u poslu".

Dario, po ovom pitanju stvarno pametna rečenica! ovod je stivajen jerbo bi tribala vodit svakoga ko se muči stvorit nove vridnosti.

mislin da su headhunterske agencije nešto ok za traženje zaposlenika, platiš im pa ti se potrude naći nekoliko dobrih zaposlenika, a ti na kraju suziš izbor. ne znan, još s njima nismo radili, ne mogu reč kako funkciniraju u praksi, ali vjerojatno ću i to isprobat. ka zamisao mi ne pari loše. isprobat ću i druge metode, ma natječaja će bit sve manje i manje... štufalo me čitat hrpe životopisa, trošit ure i ure na razgovore, a  mižerjasto mali broj zaposlenika ča su po mom guštu (obrazovan, vridan i pošten) nač iza svega tega.