Ako ikad privališ priko usna rič za jubav
koja više nema ime
to je ono čega ja najviše se bojin
da ne ostanen ka kolona bez cime
i kad me zadnji put ka suzu potiraš
grube beside kad prikinu mi dah
i nema načina da pomirin se s time
da san vako osta sam ka pas
zoven te, a puka mi je glas…

Sad znan da jubav ništa ne vridi
srcen kad na nju san iša, uvik bi pâ
i da provon bi puka o hridi
koje podlo je sakrila magla, ledena kiša i mrak…
a moran biti jak.

Digod kad san sam, povirin u spomenar
a nije baš da dičin se sa njime
jerbo tuče me ka bič svaka slika oli rič
šta je predugo u srcu podstanar.

I nema milosti za jude kao mi
grišne kada su na svit zinili
ja pomolit ću se Bogu, ali podnit ću to s nogu
da san vako osta sam ka pas
zoven te, a puka mi je glas…

Sad znan da jubav ništa ne vridi
srcen kad na nju san iša, uvik bi pâ
i da provon bi puka o hridi
koje podlo je sakrila magla, ledena kiša i mrak…
a moran biti jak.

----------------

koja pisma.

bravo za dalmatino.