e...

tajkuni su se počeli slikavati po slobodnoj  i notavat ča su činili.

a ča ovu šetimanu čini jedan poduzetnik - bolje rečeno poduzetnica ča je na tržište krenila praktički samo svojin poštenjem, imenom i prezimenom,  znanjen, nešto malo vlastitih pinezi - porijeklo poznato, jednin starin kompjuteron i brez veza u politici i kod pricidnika mesića.

daklem, poduzetnik ča je totalna kontra todoriću, kerumu, rogliću i svim sličnim čunkama.

ovu šetimanu ka i svaku drugu šetimanu san radila dikad i do kasno u noć. pod kontrolon i u glavi držin cilo poduzeće.

kod mene nima šofera, niman savjetnike (dikad pitan štagod poslovne doduše, ali nisu mi na plaći), niman tekničke i financijske direture, bezbroj službi ča obilježavaju robusna, troma, velika poduzeća.

kod mene je na snazi malo drugovačiji vid organizacije, ali upravo zaradi tega ča je tako smo brzi, efikasni, uspješno prolazimo kroza recesiju, nimamo nelikvidnost, nimamo dužnike, nikome ne dugujemo, svit kod mene ne ostaje brez svojih pinezi. dok su svi ovih dana otpošljavali, kod mene su se pisali novi ugovori o djelu i o radu tj. ljudima se dalo posla.

ko je tot onda velik, a ko mali pitanje je sad, a? meni je za opstat dosta laptop, veza na net i vridni obrazovani judi koje angažiran, ne grcan u kreditima za brode, otele i sl. 

držimo intelektualne usluge i po ne znan koji put se pokazalo da san bila vizionar kad san tribala donit odluku sa čin krenit. kruva, salama, postola i vešti, kolonji, žileti, tuferi, čartera i apartmana i onako na svakon kantunu - ovo ča mi radimo jemamo jedini u rvackoj na ovakav način.

(vidi: www.parametar.hr)

bojin li se za budućnost? ni najmanje, uvik ćemo mi radit, kad niko u rvackoj ne zna i ne more, mi moremo. svi putevi ionako vode u rim kad zagusti i kad je potriba stvarno rijesit problem.

ovu šetimanu san u trci strci oko tonobila. jemamo štetu, pa se sad daje sve o sebe da se tonobil popravi. vozin renault twingo (novi tip) jerbo mi se ni potriba dokazivat nečin bisnin, to neka čine tajkuni i šimije oli majmuni - nimaju se pokazat čime pa onda je jedina mogućnost time. ja jeman ono šta oni nimaju, ča vridi puno višje i do čega nije moga doč svaki pretvorbni muljator.

ovu šetimanu san išla na more i to u splitu, mene o' građana ovega grada ne čuvaju zaštitari, gren po njemu slobodno i di me voja. zaradi moga prolaska puliciju ne toka ispraznit ulice. ne tribaju me ni o' radnika čuvat zaštitari, vidit ćete me i š njima proč priko grada oli u tonobil kad negdi moramo poč.

ovu san šetimanu ka i uvik nosila najobičniju robu i postole i bila ka i uvik jednostavna. skromnost je vrlina, a ne mana.

ovu šetimanu san dogovorila novih poslova i za stare sredila račune. ka i uvik i ovu šetimanu san uza sav posal učila i dicu jerbo nisan nikakav nedodirljivi faraon vengo običan radni čovik, a predviđeno je da se sutra uče i odrasli.

narafski, i ovu šetimanu san se pozabavila oko mojih maški koje nimaju rodovnik, ali vride puno višje vengo ča bi moga dat kerum, todorić, roglić.

eto, tako je protekla ova šetimana, a sad ćemo još za gušt navit jednu lipu pismu. ekola, gren ča, jemate pozdrav!