Lanternista - Toma Bebić

Cili san život na lanterni živija,
svi moji dani bili su sivi;
kiše i sunce, nebo i more,
poneki vapor i koji galeb,
to je bilo sve.

Svakoga jutra željno san čeka
da novi dan ništo donese:
s vitron ili suncen, s neba il mora,
ponekon barkon il kojojn ticon,
ali uzalud.

Na licu mome i stini lanterne
iste je bore urizalo more;
na škoju mome živija san život;
piva o noći i plaka o danu,
to je bilo sve.