e...

sićan se kad san bila študent da san pazila da mi svaki seminarski oli vježba bude točno izračunat, nisan radove predavala samo da ih predan. narafski, nisu svi bili takvi. pantin neke koji su namjerno štrapali brojeve u tablice i lipo bi rekli: ma šta jema veze, oli će to ko gledat, a?

niki su profešuri gledali, niki nisu, a ja san najviše gledala sama sebi. propala bi u zemlju o' srama da nisan bila savjesna i temeljita i sve lipo i šesno izračunala.

na poslu je isto tako, mnogi štrapaju, nije ih briga, a moto im je ma šta jema veze, oli će to ko gledat.

ide ih dok ih ide, neke uvik dobro, neke i ne, pa laganini uvate i pržun.

sebi uvik gledan sve, a i drugima, nisan od te vrsti da štrapan. ma ke, e... niti mi to more bit, a niti bi ja tila takva bit.

interesantno je dokle su sve ljudi stigli koristeći moto ma šta jema veze, oli će to ko gledat.

potpisuju se umisto drugih, lažno se predstavljaju, krivotvore, kredu materi iz takujina, kredu iz blagajne na poslu, kredu na malo, kredu na veliko, ubiju, ma svašta nešto, a uvik u uvjerenju da ama baš niko nikad neće ništa gledat.

a koliko se išta realno gleda? nažalost malo i ništa. zaradi tega nam i je kako je.

evo primjera iz života.

tonobil vozin godinu i po. doduše, na cesti nisan svaki dan jerbo san zadrti pješak, ali ajmo reč da otprilike vozin svaki treći, četvrti dan. ovo oče reč da ipak vozin i da mi vozačka ne stoji u škafetinu. znate koliko su mi puti dosad šjor policijoti pregledali vozačku? ne znate, a? njanci jedanput. bilo bi bolje da koji put jesu. zašto? e... kako se vozačke ne gledaju, tako puno svita pod motom oli će ko šta gledat gre vozit brez vozačke i poza tega obično jemamo crnu kroniku punu vijesti o' nesrićama i mrtvima.

kad ne gledaju policijoti, gledala san sama - nije mi palo na pamet poč vozit brez vozačke, e... uvik govorin: vožnja brez vozačke je jedna od povećih gnjusnih gadarija koje govno zvano čovik more učinit.  e ma nisu svi takvi, mnogima se frigalo i otišli su vozit brez vozačke, ugrozili i sebe i druge.

ajmo ča dalje, osin vozačke jema još dokumenata. posal san u lipoj našoj tražila puste godine i nikad me niko nije pita da mu pokažen njanci jedan dokument. osobna, diploma/e, domovnica, radna knjižica, nosila san ja to sa sebon po razgovorima i testiranjima, ali njanci jedan poslodavac u lipoj našoj nije jema potribu pregledat dokumente a u pitanju je ka bilo zaposlenje. krasno. prekrasno. narafski i bolje da me nisu zaposlili kad su tako imbečilni. danas fala bogu radin za se, moje diplome su na zidu u uredu i svak ih more vidit, a ča se tiče onih peršona kojima ja dajen posla , svima san pregledala dokumente. živimo o' svoga rada, pa nam ne tribaju falšte ka ča je ova.

s obziron da me svakodnevno turpijaju, evo, koristin i ovu priliku da rečen, ako čovik/žena nima stručnu spremu koja je potribna za konkretan posal, neka ne troši pineze na telefon, vrime na vatanje veza, zivkanje, dosađivanje. kod mene to ne prolazi, nisan ja hdz, e... tamo ajte tražit posal brez adekvatne stručne spreme, a ne kod mene, e...

u adeze se općenito ništa ne gleda i ništa nije bitno - zanimljivo kako jemaju obraza napadat novoga prežidenta da nije gleda za onega savjetnika, ma gleda je čovik, gleda i  brzo ga se rišija, e... ako ko ne gleda, to je partija koja je nažalost na vlasti. oni gledaju samo ko je čiji rodijak i netjak i poza dvadeset godin takvoga pristupa i jemamo državu u banani. nikakvo čudo.

a koliko se gledalo kad nam je radovan karadžić doša litovat na čiovo ka dotur dabić, a? ispada da svaki terorist i ratni zločinac more puštit bradu i brke i neometano uč u lipu našu, oli ko šta gleda, a? NEVJEROJATNO!

primjera jeman još bezbroj, nestale su miljarde, upropašteni su životi i sudbine, a sve zaradi tega jerbo niko ništa ne gleda.

čoviče, probudi se, otvori joči. bog ti ih je da da njima gledaš. gledaj! gledaj barenko za se, kad već drugi nigdi ništa ne gledaju.