e...

meni noćas noći ka da nije ni bilo... aha, sad svi očekuju tekst pun strasti. je, oćeš, baš će to kod mene čitat čovik moj, kako da ne, roge ćaćine, e... ovo je jedan blog s mirom i ukusom, e...

daklem, gre zapravo ovako:

kad san prije skoro pet godin stavila sebi firmu na leđa, znala san da će bit teško, da će tribat radit ka crnac, da ništa neće past s neba, ali da će bit baš ovako, ko je to moga virovat, e...

a kad je najgore, a? kad ostaneš sam (ka ja sinoć), kad sve radnike, knjigovođu i stranke pošalješ doma i kad te do jedan oli dva bota u noći toka čeprkat po kartušini, toj nemani, toj napasti. nešto mi je sinoć tribalo i izvrtila san zaradi tega sve libre, o' početka tj. o' prije pet godin.  tako je moralo bit jerbo mi je tribalo (po)nešto o' svih tih godin.

zaspala san kad su se drugi dizali za poč na posal, a onda san svatila da se i ja moran dignit jerboooooooo počinje posal. odlično, ko to more platit, a?

narafski da neću ranije poč leč, radin, jemamo i danas radit sve do večeras.

eto, za sve đelože i kurjože je iša ovi tekst, tako i toliko je privatniku u rvackoj lipo.

ko mi je kriv kad nisan lupeška čer, kad se nisan bogato udala oli činila pretvorbene malverzacije...

e, ma tamo di se stvarno isplati poč ne vodi prečica... pametni to znaju.