betinska gajeta

e... nisi reka keks, nisi se ošerva dobro, kad eto ti dvanesti misec. vrime gre. nike se stvari narafski nikad neće vratit, postale su povijest, ali dobro ih se sitit. ovi litrat nije moj, naletija mi je nikidan priko posla link na

http://www.brest-cro.com 

(radili smo nešto za Kulturnu ustanovu ARS HALIEUTICA, a baš u vezi BRESTa), pa ga odatle pristojno posuđujen.

šta je to, a? Betinska gajeta, e... vidi šta je šesna, a? u staro vrime su njom težaci prevozili grozje, masline, beštije, pa čak i kamene blokete za gradnju kuća. često su veslale i žene. većina ih opće nije znala plivat, ali su bile vrlo vješti mornari. ja se, doduše kroza maglu, sićan moje pokojne prabake. umrla je praktički radeći; maslina, smokva i riba su bili život njezin.  Betina je malo misto ćaće moga, to vam je na otoku Murteru i ako niste obavezno je vižitajte.

ovod se živi od mora i s morem. vrimena se minjaju, gajete i falkuše se sad pokazuju na festivalima za prezentirat rvacku povijest i kulturu, ali navigavat se nije prestalo.

danas je sveti nikola, zaštitnik pomoraca, putnika, ribara. svima znanima i neznanima ča tuku more želin: MIRNO MORE, dici puno lipih darova u bičvicu/čizmicu, a nikolama i nikolinama sritan imendan!