igra by XVII

e... nisan višje dite, ali volin se igrat, e... igran se s mojin maškama, litratima, crtarijama, ovon škatulon o' kompjutera, kodovima. tvrtku vodin na krajnje nekonvencionalan i drugačiji način, pari ka da sve gre kroza igru.

(jedan dan, kad uvatin vrimena, probat ću napisat libar o temu kako se ipak more stvorit i odlučna, čvrsta kompanija koja poštuje rokove, koja uredno i točno radi  i u kojoj su ljudi sami svjesni (brez da im to posebno napominjem) da pineze tribaju uprivredit, da nam ništa neće past s neba, a sve jopet na krajnje prijateljski način, brez biča, brez batine, sa teplon i ljudskon riči za svakoga ko tot radi. u nas nikad nima zastoja, neplaćanja računa, neplaćanja radnika, dužnika, tužbi, sastanaka (na ovo se posebno ponosin). diretur oli ja vrlo često i u velike tvrtke ulazi u rebatinke, jednostavno, brez preseravanja, drugačije. poza samo tri godine moren reč da je moja malenkost sasvim uspjesno u praksu sprovela sasvin nove načine upravljanja, organiziranja, vođenja. možda jedan dan i druge kompanije prihvate moje pristupe, ali za ih opće shvatit triba najprvo jemat popriličan red u glavi. vizije. maštu. ideje. narafski, u ovoj tvrtki nije nepoželjno da i zaposlenik jema ideju, dapače neka ih jema šta višje. jerbo, u ovoj tvrtki diretur nije faraon. moja katriga je obična, a zajedno sa radnin narodon uvik radin. upravo zaradi ovega pristupa jeman odanu i vridnu organizaciju kojoj mogu virovat i koja će posal uvik izvuč do kraja. itd. nastavljamo drugi put, e...)

volin tako. ma zapravo, drugovačije i ne znan. jerbo, dok me jema, bit će i bokunić diteta u mojoj duši, a  di je bokunić diteta tot jema i mašte i ideji. brez tega nima inđinjera. ma ke, e... ekola, gren ča, šta smo ono tili reč, a? e, a, guštajte u litratu, ovo je oni o nikidan, ovako bi izgleda na izložbi, e... :o)