e... obično sebi ne izgledamo dobro kad  vidimo svoj litrat, malo kad smo tutokompleto zadovoljni. mudrujemo, filozofiramo, razmatramo gard, osmijeh, joči, kosu, kile, godine, robu, svašta nešto.  znan čak i da se razmatralo kako lumbrela stoji na sliku. volimo i onoj peršoni ča nas je slikala reč da nas nije dobro uvatila, volimo grintat, dosađivat, guštamo gnjavit. niman pojma zaradi čega je čovik takav. možda zaradi ega, ne znan, more bit. a zapravo su litrati lipi, sve smo to mi, to je naš život, jedini kojega jemamo. gledan malo danas svoje litrate o' ove godine. evo nikih ča su mi se učinili da su onako, neloši, ok.

svi su već bili ovod na ovi blog, ovo je ka niko malo ponavljanje. zaradi čega?

e a... neću sad ulazit baš u detalj, ma ke, e...

dosta je ovoliko: tot san negdi, jopet ću notat štagod ovod, ma eto, dok ne stignen jopet, da ne pofalin cinjenon čitateljstvu ovega bloga, e...