e... nikidan san tila za dvoje dičice različitog spola vazest nike igračkice. mislite da je lako kupit igračku, a? ma ke, e, to opće nije lako. lako je ako u butigu vazmete koju nakazu, pušku, rašpu, bombu oli rivolver - tega su pune butige i to opće nije problem vazest; narafski u ovoj štoriji problem san ja, ja jerbo takve igračke ne vazimljen.

o igračkama jeman stav koji kaže da tribaju bit za:

igranje dice, a ne odraslih; za razvijanje kreativnosti; maštovitosti; za socijalizaciju diteta, ...

kotra san nasilja i agresivnosti tako da tu vražju pušku nećem kupit. ne sviđa mi se ni komplicirana igračka koju dite  more tek samo gledat, a š njon se na kraju  igraju odrasli. igračka ne smi bit ni dosadna, mora bit lipa i šesna, nikako nešto ča straši svit.

normalne pupe, kocke, plišane igračke i sl. međutin morete vidit tek u ritkin butigama.

postavlja se pitanje: s obziron da nam se dica igraju igračkama koje potiču nasilje i po cili dan gledaju nasilje na tv, jesmo li mi odrasli bar malo krivi ča ih sve više izrasta u likove koji će brez problema s bičvom na glavi opljačkat banku i ubit čovika, a?

za nač jednu normalnu pupu, jedan normalan tonobil oli motorin i set lapiša oli olovčica (čašica, pernica, lapiši, ravnalo, gumica, oštrilo) za curicu i momčića tokalo me obač cili grad. svugdi nešto gledan, nikako da nešto ugledan. prodavačice mi uporno žele prodat nike ružne pupe u kožnatin kombinezonima i čizmama ča bože me prosti pare kurbetine i kažu da je to hit među curicama i da neću falit, a ča se tiče muškića trpaju puške i nike nakaze. gospe moja, pripala san se.

normalne igračke san našla u turbo limač (www.turbolimac.com) iako je i tot bilo dosta igrački ča nisu po mom guštu.

toj dici san dosad vazimljala ovakve stvari: balune, dičji pikado, bombone, flomastere, slikovnice, bojanke, drvene bojice. nikidan san u tu butigu nakon višesatne potrage uspila nač jednu šesnu pupu i mali motorin te setove lapiša oli olovčica, a svemu san još dodala i malo čikolate.

priznajan da sve butige o' igrački u gradu i okolici baš i nisan stigla obač, ali u dosta onih u koje san ušla parilo mi je da se nalazin u kući strave. složit ćete da bi butiga igračaka tribala bit kuća radosti, a ne strave.

a da možda uposlimo dicu da rade na dizajnu igračaka, a? jerbo, ovo ča čine odrasli me: snervalo, pripalo, rastužilo itd.

igračke su nužnost (a tribale bi bit i radost) odrastanja, one također grade čovika.

ekola, gren ča, jemate pozdrav!