e...

ka ča vidite iša je natječaj za profešura (profesora) talijanskog u moje malo poduzeće. i sad ovo ča se događa nije normalno. svako malo me zovu iz one i ove firme da im zaposlin dite. niki zovu i sami za se, nikima zovu mama i tata. ???? ne bi da se radi o mistu za pricidnika republike.

svitu moj, to van opće nije potriba činit. breveze trošite telefon. sav radni narod ča je već u firmi (uključujući i moju mater) je u firmi zaradi tega ča jema životopis, radne navike i iskustvo/karakteristike (oli značajke) koje mi tribaju: vridan, točan, savjestan, pristojan. narafski, gledan još i diplomu i domovnicu.

veze nisu potribne, dapače, to kod mene stvara kontra efekt, a mito u mome malome životu niti dajen niti priman.

finit ćemo i sa još jednon bitnon činjenicon: privatnik može zaposlit koga oće i na kraju će bit tako. ja u partijama nisan pa mi partije nimaju šta diktirat. dakleM, može tit ko god šta oće, ja donosin konačnu odluku.

oni koji oće posal tribaju poslat životopis, jemat diplomu i znat radit. ne zanima me ko je čiji sin/čer i ko koga zna i ne zna.

kjaro? e tribalo bi bit. finito, ekola. gren ča.