"to će jednostavno doč.

jedan dan ćeš osjetit da moreš, sist ćeš u tonobil,

uključit motor i krenit"

Aiša

"ma nimaš se šta bojat, a ko sve ove misece vozi za te, a?

kad budeš sama u tonobilu, ćutit ćeš se najbolje, bolje vengo s drugima. vidit ćeš."

Damir

e... ovako su govorili moji poznati, a ja san sve čekala ti dan. čekala i dočekala. nedilja, nije konfužjun, sila san  u tonobil i lipo od moje kuće do merjana. poza tega mrvu protegnit noge i onda nazad. u tonobilu ja i paško, moj crni plišani mačak. jeman ga u tonobilu za sriću ka prava mala vištica, hehe 

bilo je dobro. nije me bilo straj (već san vozila svugdi i svakoga, odilo se i u šibenik, omiš, makarsku, murter itd., ali uvik s nekin), ćutila san se skroz ok. kad san se vraćala bilo je i konfužjuna na cesti i onda opće višje nisan ni mogla mislit da san sama, tribalo je mislit na promet. najbolje o' svega je bilo ča me čekalo misto sa kojeg san krenila. odlično! jerbo, ko bi sad još i misto tražija poza ovoga velikogaaaaaaaa uzbuđenja.

nažalost, twingića sad nešto zafrkaje sic, pa ćemo i jopet tribat zvat servis, nadan se samo da ovi popravak neće dugo durat, možda se uspije sredit i savjetom. držimo palce za to!

----

prošlo je 10 miseci otkad san položila vozački...

točnije 29-08-2008.

možda san mogla poč i prije solo, ali nekako mi je ova Aišina bila pametna, triba osjetit da moreš i to je to, e... a Damir je jema prav... solo je najbolje vozit.