e... ne znan kako autoškole koje su vam o' interesa (jerbo u njih npr. idete oli van idu dica oli unuci), ali ona u koju ja gren (AUTOŠKOLA GOLF Split) je proradila!

misec dan, naime, nije radilo 11 autoškola na spliskome područuju, 7 baš spliskih (ovo mi je informacija iz novina oli foja) zaradi jednega problema ča im se javija oko naobrazbe stručnih voditelja. oni ča su stvar riješili mogli su ponovo počet radit. kako je moja malenkost svatila, voditelj autoškole triba jemat višu oli visoku prometnog oli pedagoškog smjera i 3 godine instruktorskog staža. brez ovega nima rada.

danas me tako tokalo vozit tonobil. moran van reč da me bilo straj na početku, parilo mi se ka da se sve zaboravilo, ali ajmo pomalo, izađe se nekako s parkirališta na solinsku, pa put poljuda. tot mi se dogodilo jedno šlampavo minjanje trake, pazit ću drugi put, obećajen. onda smo se mrvicu zavrtili ka trotuli o' ispod tega stadiona, pa put škvera, poza tega mljekara, industrijska zona, solin. onda nazad u split. šjor instruktor mi nije tija reč di ćemo jerbo da mi je odma reka da ću u trećoj vozit tuda poza misec dan nevožnje, uvatila bi me panika, vikalo bi se ajuto mama mia. ovako, kad se već došlo, nima mrdanja, šta je tu je, vozi. to je prošlo neloše, puno bolje o' mojih očekivanja. narafski, poza tega smo jopet malo po splitu išli jerbo nima splita do splita, di ćemo vozit ako nećemo po splitu. na mažuranićevo mu govorin: 'bogu fala nisan u nikoga ozvizdila, ali znate, triban još uvik bit na oprezu, jemamo još do solinske šta pičit." pomalo, ulazin u parkiralište, pomno, s pacijencon, op, op, pazi da ne završimo u kiosk s paštama i kruvon i eto ga, sat je finija. nije loše. poštivalo se crveno, kiksića je bilo, ali to je  par manjih kiksića; najviše me snervalo to šlampavo minjanje treke, drugo, ajde, dobro. bilo me je očajno straj jutros prije vožnje, sad mi je lakše. a zapravo, kad se mrvu bolje promislin, nisan se ni plivanjen bavi o' kraja desetoga miseca, pa i jopet neću potonit kad za misec oli dva, ovisno o vrimenu, skočin u more. vještine se ne zaboravljaju, ali se vježbom usavršavaju. eto, put do vozačke i šofera (jerbo ja mislin i vozit, a ne vozačku držat u škafetinu) se nastavlja.... držite mi palce, navijajte za me. fala! ;)