e... gren izvuč rič dvi iz mojih sićanja.

najprvo jedno iz najranijeg ditinjstva. ti dan smo došli na Otok i moja  prabaka, očeva baka nije bila u kući. bit će otišla digod radit oko maslina oli na more, vridna je bila ta žena. ćaća se opće nije sekira, ključ o' kuće je visija odma tot, lipo ga je vazeja i otključa. bija je to velik, gvozdeni ključ, dobro mi se usika u sićanje. kako je otključa on, moga je i svak drugi, ali nikome nije padalo na pamet vazest štagod tuđe. dobro, možda bi svit posudija jedan o' drugoga kućarin dva cukra oli soli, ali bi i rekli jedni drugima šta su vazeli. u malome mistu je višje vridija dobar glas, vengo zlatni pas oliti kaiš i prabaka je mogla komodno,  brez straja da će joj neko u kući štetu učinit, poč vidit šta joj čine masline.

iz kasnijega ditinjstva se sićan i moga dide, ćaće o' moje matere. on bi otiša u susida na bićerin razgovora i ostavija bi vrata otključana po uru dvi. narafski, kad bi liti bilo vruće ostavija bi i vrata širon otvorena, neka bude malo promaje, e... nikad nam ništa pofalilo nije. ne bi dida tako nešto učinija da je bilo kakve opasnosti, e... vridija je onda i u velon mistu višje dobar glas o' zlatnoga pasa oliti kaiša, e...

uključin li danas tv bit će i jopet koja pljačka banke oli pošte, one su postale svakodnevnica. jučer me je tokalo uč u ove financijske kuće: finu, pbz dva puta i u splisku banku jedanput. pogled u svakoj o' tih institucija zabrinut, moj a i tuđi; jedva čekan obavit posal i poč ča, nikad ne znaš oče li baš tot pljačka. ništa višje ne ostavljan otključano, njanci na pet minuti. sve višje razmišljan i o nikin dodatnin sigurnosnin rješenjima. blindo vrata su praktički postala standard u novogradnjama. na plaži posebno triba svako malo gledat u stvari, ovo višje nisu vrimena kad si moga ostat u more i po dvi tri ure i niko ti ne bi ništa dira. zapravo, na sve triba pazit jerbo kredu di stignu. najobičnija je lupeština ukrest takujin u tantobusu oli kojen drugon konfužjunu, a kredu i dicu, ljude, beštije, tekniku, tonobile, brode, umjetnine, zemljišta, državni proračun, otoke i potoke, tuđu ženu/curu i muža/momka, ma nima šta neće, e... brez obzira ča pulicija govori o nikin brojkama kojima iskazuje smanjenje kriminala, meni se pari da nikad gore nije bilo. na sve triba pazit, život je posta ča se tega tiče krajnje nelagodan. jedino nismo te sriće da nam niko dođe ukrest vrle političare. njih niko neće. život tako gre naprid puno lipo i šesno. je, je, iđemo dalje, e... nima šta. a di je nesta čovik? i misto za čovika, a?