e...

rič.

rič istinita.

riči.

riči istinite.

pari ništa.

pare ništa.

ma ke, e...

masu je zaradi nje šticanih, fotanih, idnih, ostavljenih, razvedenih, napuštenih. 

masu puti i ne ostane samo ne temu, vade se rašpe, bombe, rivolveri.

svi bi tili istinu i mrze laž, a kad čuju istinu nije im nikako prav. malo je kome istina stvarno draga, e... višje vole lažno, licemjerno laskanje. eto ti čovik moj, čovik tako proklet ka ča je će uvik rađe bit u društvu ulizica, dupelizaca i licemjera koji bi mu da mogu bubrig izvadili i prodali na crnon tržištu vengo sa peršonon ča će mu reč istinu, ali mu neće učinit ništa loše vengo samo dobro i želit će mu uvik samo dobro.

zaradi čega je tako, a? eee, zaradi tega ča bi svak tija bit najlipši, najpametniji, najimućniji i ne znan šta sve ne, ali neka budu samo superlativi. zna dobro da i nije baš tako, ali oni ča mu floćaje i laže maže u joči mu je najdraži, pa makar mu gleda ukrest ženu, bubrig, srce, tonobil, stan, brod - ovisno o temu šta ko jema.

ego, to se zove ego i kojekakvi kurbini sinovi (a i čeri) fantastično igraju na kartu tuđeg glupavog narcisoidnog ega laskajući i kroza to vrime iza leđa šporkarije čineći. kroza to vrime,  naša mona o' čovika samo lipo viruje da ga baš takva peršona voli, a s onon ča mu zna reč istinu mu nije drago bit.

mislin da je čovik odrasta i zreo ka peršona jušto onoliko koliko zna razlikovat fločavanje lupeža o' dobre i iskrene peršone, odnosno koliko se zna nosit s istinon brez da nos digne u ariju, brez da pođe vadit bombe, rašpe i rivolvere i brez da očajava - štagod se more i popravit u životu, a nešto neka ostane i kako je, kome smeta, pa upravo je tako najsimpatičnije, e...

finit ću ovi moj tekst citaton pametnoga čovika.

Istina nije uvijek ugodna, a laskanje nije uvijek istinito. - Tolstoj