e...

digla san se rano.

nebo je crveno,  zora se probija kroz grane ogoljene zimom.

sve je mirisalo na jedan lipi početak dana.

otišla poslom u jednu firmu.

pijemo kavu, komentiramo ča se je novo.

pomalo već idu i oklade ko će od "vodećih" i "uspješnih" sljedeći u pržun.

onda san čula vic i još se smijen.

gren ga prinit i ovod, dobar je.

ja: " menadžerske ugovore su naručivali za 50 000 kuna jerbo su navodno specijalni. lipo. šesno."

moj sugovornik: "narafski da je menadžerski ugovor specijalan i da sastavljanje takvog piza barenko pedeset iljada kuna ako on osigurava otpremninu i u slučaju da se ukaki, pa i do nosa, a i prikovišje nosa. koliko bi takav ugovor triba pizat, a? 5 kunića, a? "

uajme...

kad me uvatija smij, nisan mogla stat.

još se smijen...

a očemo reč ko je ovo reka, a?

ma ke, neću otkrit sve tajne, ne dolazi u obzir.

uštekajte zvučnike, gre lipa pisma...