e...

jutros san nešto za poslon poviri u split 3, a poza tega u jednu veliku i poznatu papirnicu na temu području. počela je skula, roditelji vazimlju sa škancija svašta za dicu, potribno i nepotribno.

vidin tako sasvin solidan primjer loše odgojenoga diteta. izbor je fantastičan, može izabrat pernicu svih mogućih koluri i marki i između svega tega ona oče baš jednu jedinu i to najskuplju. narafski, ako je nešto najskuplje, ne mora značit i da je najbolje - meni se ta pernica opće nije svidila. mater joj pokušava objasnit da je pernica preskupa, neka pogleda još malo, ali mala zapela i ne pušća. oče baš tu uz obrazloženje:

- neće mi se cili razred smijat. najskuplja pernica i točka! gotova diskusija.

pernica je već u košari, mater sad muči, pa je i jopet malo gleda i pita:

- e pa ako si izabrala ruksak ča piza više od 50 euri, je li baš moraš i najskuplju pernicu, a?

- moran, ja vridin, nisan škovaca. uostalon, neš ti 50 eura, šta moreš za to, a? - "razborito" će čer.

asti sto, mislin se u sebi... evo šta san nikidan kupila za 50 euri:

- ruksak nike

- majcu kratkih rukav adidas

- majcu kratkih rukav x- fact

- šuškavac s kapon kilimanjaro

sve ovo zajedno 50 euri, e... dobro, a? vengo šta, e...

daklem, draga dico, eto toliko ja vazmen za 50 eura i ne mislin da san škovaca. radin, zarađujen, jeman vlastito poduzeće, a ča se tiče skule jeman i magistarsku diplomu, nisan učenik od 10 oli 15 godin kojemu tek predstoji postat čovik. znate li ča je vridnost, a? znanje koje ćete steč, a ne najskuplja borša i pernica u butigu, e... bidan je oni ča svoju vridnost tako miri, a pogotovo ako pineze za takvo arčenje nije sam zaradija, e...

poza ovakvih štorija štufalo me gledat po škancijama, vazmen nikoliko lapiša, koju gumicu za brisanje i još par sitnica, platin i gren ča. dobro će mi doč za učit one ča će koji šold dat i za znanje, a neće sve proarčit za pernicu.