e... danas mi je triba bit ispit iz vožnje. međutim, autić je jema nesriću na cesti. narafski, nisan je ja skrivila, kad se to dogodilo nisan opće bila u ton tonobilu, a ni blizu njega. jema u moga instruktora i mercedes, ali nisan tila minjat tonobil na sam dan ispita, mislin da to ne bi bilo pametno.  moglo se vozit i š ovin, nadrapa mu je zadnji far i gujica, ma isto, ajmo mi ča reč da ćemo čekat popravak, a nekako mi se pari i da mi je bolje da još malo vježban. tako je ispit odgođen i čekat ćemo novi poziv iz haka, a ja san danas vozila tonobil do omiša. vozač, šofer, driver oli moja malenkost i svi putnici (hehe bilo nas je u tonobilu jerbo tonobili i jesu za to da se svit  njima vozi) su sritno arivali na odredište, a između točke polaska koja se zove split i odredišne točke koja se zove omiš je na jednom dilu puta, di se po konfiguraciji terena moglo, bila i 6. brzina. 

svitu moj, danas san vozila i u 5. i 6. brzini!

ovo mi je 4. put da vozin ovu relaciju, tri puta san je vozila noću, danas prvi put po danu. danas mi je srce bilo najzadovoljnije kako san je vozi - za one ča nisu pratili sve redon, sad san u autoskoli sušić.

eto to je to, vozačku još niman, a mnogi koje je jemaju nisu još vozili do omiša oli je čak jemaju i 20 godin pa opće ne voze. narafski,  nikad nije svako zlo za zlo, a ni dobro za dobro. jeman bokunić višje sigurnosti, mrvu me bolje gre vengo prije.  čunjići su mi i jopet dikad mrvu bolje, dikad mrvu gore, ovisi o danu i inspiraciji, ali cesta mi sigurno gre bolje, a ionako je cesta na kraju realnost i potriba.

a kako je u omišu, a? evo tot su litrati, e...

  http://www.flickr.com/photos/xvii_st3/sets/72157605488831185/