e...

ako mislite da je u inđinjera uvik najnaprednija teknika, grdno se varate. barenko kod mene nije. pratin tekničke novitade, čitan o nima. moran jerbo mi je to bitno za posal i zanima me i inače (da nije ne bi se ni bilo o' teknike), ali moja imovina ča spada pod tekničku/e robu/stvari, e, to mi je dobar materijal za notat štoriju komičnog sadržaja, e...

kad su se pojavili mobiteli, sve mi je to bilo simpa i cool ča bi rekli, ali moja malenkost je zaključila da to meni opće ne triba, a i da mi u svakon slučaju ne bi bilo drago da me svaki čas tin čudon moredu nać.

moje opiranje mobitelu je uspilo durat čak do godine 2000. - te godine je to već imala svaka baba ča prodaje kupus na pazaru iako opće nije bilo jeftinih. tada se vazeja moj prvi, maslinasto-zeleni alcatel koji me onda, te dviiljadite godine, doša iljadu i po kuna i odma mi spasija život jerbo je život XVII te dviiljadite donija jednu grubu situaciju. poza njega se prominilo nikoliko mobitela, ali nikad moj mobitel nije mora bit najskuplje ča jema u butigu. uvik gledan proč šta jeftinije, e... narafski to ne znači najjeftinije,  ali ne znači ni najskuplje.

niman komplekse manje vridnosti, tekničke san struke pa znan da vridnost teknike ne ovisi isključivo o cini; ne triba mi najskuplja teknika, vridin i brez tega...

na šta sad pričan, a? jeste kurjoži, a? evo, špijat ću van, sony ericsson, ma ovod smo ga  opisali, e:

http://xvii-online.com/1/o-umijecu-trgovanja/104141.aspx

virujte mi, taj mob je ludilo, ali masu mi puti dođe da ga bacin u more. život mi je bija lipši i mirniji dok nisu izumislili mobitel. mobitel olakšava poslovanje, ali ograničava mir i slobodu čovika. kako mi je ipak spasija život, ne znan baš šta ću mislit, more bit da su judi ipak to tribali izumislit, e...

ajmo ča dalje. kompjuter. virovali oli ne prvi se u mene vazeja tek 2002. (onda su ga već i političari jemali), a do te se godine puno tega na njega znalo, ali se vlastito računalo nije jemalo. bilo ih je dosta i na mom "omiljenon" fakultetu fesbu di je moja malenkost studirala, diplomirala, magistrirala, pa je ta moja malenkost zaključila da moren i tamo sve napravit i da mi neće to škatule zagorčavat i u kući život. monitor o' tega prvoga ča se vazeja 2002. još uvik jeman i duperan. u međuvrimenu se vazela nova konfiguracija, najobičnije uredsko računalo, ništa posebno. 2002. mi je kompjuter triba jerbo mi je tribalo magistrirat i radit puno uri na dan, a to se višje nije moglo na onima ča su na fesbu. zaradi tega se konačno popustilo opiranju. kako živin otkad jeman računalo? a masu puti mi dođen i da ga itnen priko ponistre, ali ipak, na njemu se učinija magistarski, njime zarađujen, priko njega (uz ostale načine) komuniciran sa ljudima. more bit da su judi ipak to vražje škatule tribali izumislit.

narafski, opirala se moja malenkost na isti način i digitalcu, klimi i svemu temu se na kraju popustilo.

jema jedna stvar o' teknike kojoj se opiren godinama. drugima je to izvor faljenja, vridnosti, time se potvrđuju, dokazuju i sl., brez tega ne postoje. ja ću se recimo rađe pofalit činjenicon da mi je magistarski rad ostvarija znanstveni doprinos oli činjenicon da mi za tvrtku radi dobroga svita, pametni, obrazovani, vridni.

ipak, život (oli sve manje i manje vrimena na raspolaganju) me pomalo tira da se popusti i temu čudu. nije mi baš pravo, ali morat ću. eto, šta je tu je.

je li ko pogodija šta  me sad toka, a?

hm? niste još?

a pomalo, strpljen spašen, sve ćemo vas obavistit kad za to dođe vrime, ne triba bit prikovišje kurjož, ne triba ni prišit, barenko ča se teknike tiče, e...

gren još stavit naslov. a šta ćemo? nešto pametno? ma je oću, pa ovo je samo blog, nije znanstveni članak. mogli bi onako, jedan ka u pučku skulu, ono ka, moj grad i ja oli lito i ja. dakleM, teknika i ja, e... 

ekola, gren ča, jemate pozdrav!