e... noćas učinilo nevrime. poprilično.

ujutro me uvatila volja poč trčat na merjan. stavin na se robu i otiđen brez tonobila.

neš ne tonobilon, bolje neka danas stoji di je - reče mi moj kumpanjo ča se zove špurijus oli intuicija i ja ga poslušan jerbo san vidila da kad ga god ne poslušan ne bude dobro.

ponesen sa sobon malu lumbrelu, onu ča stane u boršu oli u žep o' kapota.

na merjanu jopet počne grmit, cipaju gromi. trčin. moš vidit tek di kojega čovika ča čini isto. šuma vonje na kišu, prethodnu i buduću.

najedanput počne. jaka, prejaka. zove me mater na mobitel.

- e - javljan se

- alo, pa grmi, šta ćeš sad? - zabrinuto će mater

- pada već i kiša, nima veze, jeman ja lumbrelu - mudro ću.

- oli si nosila lumbrelu na trčanje? - stiže pitanje

- jesan. šta fali nosit lumbrelu ako vidin da je vrime gnjilo? šta jema veze da san išla trčat tako? oli nisu i sa štafeton mladosti trkali, nije smetala za trkat, pa ne smeta ni meni lumbrela. taman su štafeta i lumbrela iste veličine... aaaaa, aj bog, evo vitar je jaki, ne moren višje pričat.

na potezu zvan sam institut oli punta merjana je skoro okrenilo i mene i lumbrelu.

e ko mi je kriv ča nisan veliki čovik, šta san mali, majušni čovik bolje rečeno žemskica, a lumbrela mi je isto malešna, more bit da samo dica jemaju manju. e a štaš, ta mala more proč za trkanje, utiraš je u ruke ka štafetu i trči s njon ozaren, ponosan i sritan. da poneseš veliku, onu ka bročanin, svit bi ti se smija, e... narafski, pod uvjeton da ikoga trefiš.

dobroooo, stat ćemo minut na autobusnu stanicu, namistit kapu, obrisat očale za sunce o' kiše, vezat špigete i napustit pet šest svita šta se sakrilo tot o' nevrimena. niman danas baš volje slušat grintanje i ronjanje, a vidin stariji su judi tot, znači vjerojatnost da počnu kukat je poveća.

idemo, sklopljene lumbrele, kroza vitar, savladaj otpor i trči, trči, trči... pobijedila san prirodu, a da mi je sve to skupa zapravo bija i gušt, e da vam to rečen ne bi mi virovali, ali baš je tako. eto, pa ko će virovat neka viruje, ko neće ne mora, šta ću mu ja, e...

a virujete i u ovo ča se more vidit na litratima niže, a? odron, e... zavoj kraj kašuna. fala ti bože ča san slušala špurijus, baš me dobro svitova. sad bi mi baš triba tonobil, sigurno, e... eto i radnika cestara, valjda su tijekom dana uspili maknit ovi kamenčić sa ceste, e...

ja san uspila proč, uvatila san još i pogled put broča ka i bokunić sunca koje uvik dođe poza kiše.