e...

radin od jutros najranije, o' prije 7 uri. finili smo jedan poveći posal. narafski da san se već čula oli pisala/čitala i sa djelatnicima s kojima se tribalo čut oli pisat. sad me toka nekoliko uri sređivat kartušinu, a to naprosto obožavan. itd.

eto, to van se zove urlap oli godišnji o' XVII. je li mi lipo, a?

jedva čekan koji izlet. twingića isto. virovali oli ne, čekan i veću plaću. je, je, jerbo zaradi čega bi samo lupeži u ovoj zemlji jemali pinezi, a? pošćjera uvik pitan je li mi donija obavijest. koju obavijest? - pita on. obavijest da će količina u buštu narest. bit će, kaže on, neće vječno ovako. i ja se nadan, pogotovo sad ka je sanader da otkaz. a jadranka? - sad će neki. šta reč, a? ta gospoja je najprvo govorila da je učiteljica i da je radila na radijo. poza tega se počela predstavljat ka diplomirana pravnica. mirakul, divota, lipota, iđemo dalje, nadan se ipak ne za iste pare. ekola, gren ča, kartušina me čekaaaa... ako to uspijen finit, možda pozapodne i trefin more, a to mi je najbolji dil urlapa.